Википедија

Споразум Павелић—Стојадиновић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Нема описа измене
Ред 1:
[[Датотека:Pavelić-Stojadinović.jpg|мини|десно|[[Милан Стојадиновић|Стојадиновић]] и [[Анте Павелић|Павелић]] током склапања споразума]]
'''Споразум Павелић—Стојадиновић''' је био споразум између [[Хрвати|хрватског]] [[фашизам|фашистичког]] политичара, вође [[усташе|усташког]] покрета, бившег [[поглавник]]а [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]] и ратног злочинца др [[Анте Павелић]]а, и бившег српског и југословенског политичара, министра финансија и спољних дела, председника краљевске владе и универзитетског професора др [[Милан Стојадиновић|Милана Стојадиновића]]. Потписан је крајем [[1954]]. године у [[Буенос Ајрес]]у, [[Аргентина]].
 
== Одредбе споразума ==
 
Споразум је предвиђао разбијање [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]] (ФНРЈ) на три независне државе: [[Словенија|Словенију]], [[Хрватска|Хрватску]] и [[Србија|Србију]]. Павелић и Стојадиновић су у хрватској и српској емигрантској штампи бранили овај споразум као антикомунистички савез (обе емиграције нису признавале легалност Титовог режима у Југославији), и као нови српско-хрватски споразум који је требало да замени застарели [[Споразум Цветковић—Мачек]] из [[1939]]. године.
 
Павелић и Стојадиновић су у хрватској и српској емигрантској штампи бранили овај споразум као антикомунистички савез (обе емиграције нису признавале легалност Титовог режима у Југославији), и као нови српско-хрватски споразум који је требало да замени застарели [[Споразум Цветковић—Мачек]] из [[1939]]. године.
 
=== Границе ===
[[Датотека:Sporazum Pavelic-Stojadinovic.png|мини|десно|Договорена граница између Србије и Хрватске]]
Као граница између Словеније и Хрватске узета је већ постојећа национална граница у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]], (оваја споразумспоразумна сеграница тицаоизмеђу искључивоХрватске и Србије требало је да буде историјски компромисна линија, такозвана „''Света српско-хрватскиххрватска односамеђа''” и([[Дунав]] — [[Сава]] — [[Босна (река)|Босна]] — [[Неретва]] — [[Јадранско нијеморе|Јадран]], сеод бавиосевера словеначкимка питањемјугу).:
 
Граница је требало да прати већ постојећу границу (као компромисну) између [[Социјалистичка Република Хрватска|СР Хрватске]] и [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]] ([[Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина|САП Војводине]]) до реке Саве и границе са [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР БиХ]]; затим је граница требало да прати реку Саву до ушћа реке Босне у Саву; потом је граница требало да иде реком Босном, затим у продужетку линије њеног доњег тока планинским врховима до почетка доњег тока реке Неретве, и потом доњим током реке Неретве до Јадранског мора. На овај начин Босанска Крајина је требало да припадне Хрватској, док би највећи део централне са источном Босном, источна Херцеговина и јужна Далмација припали Србији (укључујући [[Сарајево]] и комплетно дубровачко приморје осим самог града [[Дубровник]]а). Македонија није помињана, мада ју је Стојадиновић највероватније замишљао у оквиру Србије. ▼
''Споразумна граница између Хрватске и Србије'' требало је да буде историјски компромисна линија, такозвана „Света српско-хрватска међа” (Дунав — Сава — Босна — Неретва — Јадран, од севера ка југу):
 
▲Граница је требало да прати већ постојећу границу (као компромисну) између [[Социјалистичка Република Хрватска|СР Хрватске]] и [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]] ([[Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина|САП Војводине]]) до реке Саве и границе са [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР БиХ]]; затим је граница требало да прати реку Саву до ушћа реке Босне у Саву; потом је граница требало да иде реком Босном, затим у продужетку линије њеног доњег тока планинским врховима до почетка доњег тока реке Неретве, и потом доњим током реке Неретве до Јадранског мора. На овај начин Босанска Крајина је требало да припадне Хрватској, док би највећи део централне са источном Босном, источна Херцеговина и јужна Далмација припали Србији (укључујући [[Сарајево]] и комплетно дубровачко приморје осим самог града [[Дубровник]]а).
 
Споразум је предвиђао мирно пресељење (уз размену имовине) свих [[Срби|Срба]] који би се затекли у оквирима граница Хрватске, и свих [[Хрвати|Хрвата]] и онај део [[Бошњаци|Бошњака]] (у данашњем смислу) који се осећају Хрватима, а затекли би се у оквирима граница Србије.
Споразум је подразумевао потпуно међусобно уважавање обе нације на равноправним основама, то јесте међусобно признање на свим нивоима (култура, историје и језика). Званичан језик на територији Србије био би искључиво [[српски језик]] екавског изговора и ћирилично писмо а на територији Хрватске био би искључиво [[хрватски језик]] ијекавског изговора и латинично писмо.
 
Македонија није помињана, мада је највероватније Стојадиновић замишљао Македонију у оквиру Србије.
 
== Реакције на споразум ==
 
Споразум Павелић—Стојадиновић је произвео жестоке негативне реакције од стране хрватске (усташке) емиграције, српске (четничке) политичке емиграције и Титовог комунистичког режима у Југославији. Усташка емиграција је жестоко критиковала свога бившег поглавника због преговора са Стојадиновићем, а поготово због одустајања од реке [[Све до Дрине!|Дрине као (по њиховом уверењу) историјске границе Хрватске (једна од старих усташких крилатица је била ''[[Све до Дрине!]]''). Павелићево препуштање делова Срема, Босне, Херцеговине и Далмације Србији је у усташкој емигрантској штампи упоређивано са Павелићевим препуштањем делова Далмације Италији [[1941]]. године (потез који је од стране тврдог крила усташког покрета такође сматран националном издајом). Павелић и Стојадиновић су обоје проглашени за националне издајнике од стране усташких следбеника и четничких политичких кругова у исељењу, док је Титов југословенски режим одбацивао значај споразума као „рачун без крчмара”, истичући да Павелић и Стојадиновић нису више представљали никога. Вести о овоме споразуму су биле потиснуте од стране државних средстава информисања у самој Југославији.
 
== Види још ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Споразум_Павелић—Стојадиновић”