Сури орао — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 71:
У Ирској, гдје је ова врста изумрла од лова од 1912. године, има покушаја да се поново уведе ова врста птица. Четрдесет и шест јединки је пуштено у дивљим предјелима [[Национални парк Гленвег|националног парка Гленвег]], у округу [[Донегал]], од 2001. до 2006. године, од чега су најмање три женке угинуле. Намјерава се пустити укупно 60 птица, да би се осигурало ширење популације. У априлу 2007. године тако се излегло прво младунче у Ирској у посљедњих скоро 100 година. Претходни покушаји да се сури орлови размножавају у националном парку Гленвег су били пропали.<ref>[https://archive.is/20120909204015/www.rte.ie/news/2007/0530/eagles.html?rss -{RTE News}-: „Сури орао се излегао у Донегалу“ (-{Golden Eagle hatches in Donegal}-)], Приступљено 25. 4. 2013.</ref>
 
У Сјеверној Америци ситуација није тако тешка али ипак постоји значајно смањење броја. Главну пријетњу представља уништавање њиховог природног окружења, због чега су неки сурисурчин орлови у 19. вијеку већ напустили своја станишта.<ref>-{Henninger, W.F. (1906): A preliminary list of the birds of Seneca County, Ohio.}- ([http://elibrary.unm.edu/sora/Wilson/v018n02/p0047-p0060.pdf Цио текст])</ref> У 20. вијеку пријетњу су представљала тровања [[тешки метали|тешким металима]] и [[органохлориди]]ма али је овај проблем ријешен законским одредбама о загађивању природне средине.
 
Сужена станишта и недостатак хране данас представљају главни проблем за ову врсту. Судари са електричним водовима су чести од 20. вијека. На свјетском нивоу сурчин орлови се не сматрају угроженим углавном због већег броја јединки у Азији и Америци.