Суперпроводност — разлика између измена

м
Разне исправке; козметичке измене
м (Враћене измене 31.223.132.66 (разговор) на последњу измену корисника Dcirovic)
ознака: враћање
м (Разне исправке; козметичке измене)
{{multiple image|caption_align=center|header_align=center
| align = right
| total_height = 800
 
| image1 = magnet_4.jpg
| height1 = 300
| alt1 =
| caption1 = Магнет лебди изнад охлађеног суперпроводника (око −197 °C).
 
| image2 = supraleitung.jpg
| height2 = 550
| alt2 =
| caption2 = Керамички суперпроводник лебди изнад магнетне траке.
}}
 
* потпуним одсуством [[електрични отпор|електричног отпора]] (-{R=0}-);
* и потпуним одсуством [[магнетно поље|магнетног поља]] у унутрашњости тог материјала ([[Мајснеров ефекат]]).
 
Тиме се за суперпроводнике каже да су то идеални [[проводник|проводници]] и идеални [[дијамагнетизам|дијамагнетици]].
 
* Феномен суперпроводности је [[1911]]. године открио холандски научник [[Камерлинг Онес]] у [[Лајден]]у. У Деваровом суду у колу од суперпроводног материјала који је чинила жива на довољно ниској температури, струја је текла преко две године од затварања кола без промене [[магнетно поље|магнетног поља]] при одржавању довољно ниске температуре. Иако су се научници деценијама бавили овим феноменом, основа појаве није била позната све до педесетих и шездесетих година [[20. век]]а.
* [[1957]]. године су амерички физичари [[Џон Бардин]] (''-{John Bardeen}-''), [[Лион Купер]] (''-{Leon Cooper}-'') и [[Роберт Шрифер]] (''-{Robert Schrieffer}-'') објавили теорију суперпроводљивости (за конвенционалне, тада једино познате, суперпроводнике), сада познату као [[БЦС теорија]]. За ово откриће су добили [[Нобелова награда за физику|Нобелову награду]] петнаест година касније,[[1972]]. године. (То је била Бардинова друга Нобелова награда; прву је добио за рад на развоју [[транзистор]]а.) Кључни део БЦС теорије је идеја да проводни [[електрон]]и граде парове, названи [[Куперови парови]], као последица интеракције са позитивним [[јон]]има [[кристал]]а.
* Тема суперпроводности је поново почела да буде актуелна почев од [[1986]]. године када су откривени тзв. [[високотемпературни суперпроводници]]. Иако се феноменолошки ови суперпроводници понашају врло слично, њиихово објашњење је и данас отворено питање у науци.<ref>{{citeCite book|last=Tinkham|first=Michael|title=Увод у суперпроводност|year=1996|id=ISBN |0-07-064878-6|pages=1-16}}</ref>
 
=== Теорије суперпроводности ===
Суперпроводност се појављује код разних материјала, укључујући и једноставне елементе попут [[калај]]а и [[алуминијум]]а, неке маталне [[легура|легуре]], и високодопиране [[полупроводник]]е, као и извесна [[Керамика (материјал)|керамичка]] једињења која садрже нешто [[атом]]а [[бакар|бакра]] и[[кисеоник]]а. Друга врста једињења, позната као [[купрати]], су високотемпературни суперпроводници. Суперпроводност се не појављује код [[племенити метали|племенитих метала]] попут [[злато|злата]] и [[сребро|сребра]], нити код феромагнетних метала попут [[гвожђе|гвожђа]] (мада гвожђе може да се претворити у суперпроводник ако се подвргне врло високим притисцима).
 
Поред класичних суперпроводника, постоји и класа материјала, позната као [[неконвенционални суперпроводници]], код које се јавља суперпроводност, али чија су физичка својства у супротности са теоријом конвенционалних суперпроводника. Наиме, такозвани [[високотемпературни суперпроводник|високотемпературни суперпроводници]], откривени 1986, показују особину суперпроводљивости на температурама далеко вишим него што би то било могуће по конвенционалној теорији (ипак, ова температура је још увек далеко испод [[собна температура|собне температуре]]). Тренутно не постоји целовита теорија високотемпературне суперпроводности.
 
{| class="wikitable float-right sortable"
!Критична температура<br />у °C
|- style="background:white;"
|[[волфрам]]&nbsp; {{sfn|Charles Kittel|1996|pp=}}
|align="right"|0,012
|align="right"| −273,139
|-
|[[галијум]]&nbsp; {{sfn|Charles Kittel|1996|pp=}}
|align="right"|1,091
|align="right"| −272,059
|align="right"| −272,01
|-
|[[жива]]&nbsp; {{sfn|Charles Kittel|1996|pp=}}
|align="right"|4,153
|align="right"| −268,997
|- style="background:white;"
|[[тантал]]&nbsp; {{sfn|Charles Kittel|1996|pp=}}
|align="right"|4,483
|align="right"| −268,667
|-
|[[олово]]&nbsp; {{sfn|Charles Kittel|1996|pp=}}
|align="right"|7,193
|align="right"| −265,957
|- style="background:white;"
|[[ниобијум]]&nbsp; {{sfn|Charles Kittel|1996|pp=}}
|align="right"|9,5
|align="right"| −263,65
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=Tinkham|first=Michael|title=Увод у суперпроводност|year=1996|id=ISBN|0-07-064878-6|pages=1-16}}
{{refbegin|2}}
* {{Cite book |ref= harv|last1last=Young|first1first=Hugh D.|last2=Freedman|first2=Roger A.|title=University Physics|edition=11th|year=2003|url= |publisher=|location= |isbn=978-0-8053-8684-4}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Kittel|first=Charles|title=Introduction to Solid State Physics | edition=7. |publisher=Wiley | location=New York|year=1996|isbn=978-0-471-11181-8}}
* {{Cite book |ref= harv|author1last1=Schwaigerer|first=F. Schwaigerer |author2=B. Sailer |author3last3=Glaser|first=J. Glaser |author4last4=Meyer|first=H. J. Meyer |title=Strom eiskalt serviert: Supraleitfähigkeit | series=Chemie in unserer Zeit | volume=36 | edition=2. |publisher=| location= |year=2002| DOI=10.1002/1521-3781(200204)36:2&#60;108::AID-CIUZ108&#62;3.0.CO;2-Y|pages=108-124}}
{{refend}}
 
1.572.075

измена