Ултраљубичасто зрачење — разлика између измена

Откриће UV зрачења тесно је повезано са опажањем да соли сребра потамне када се изложе сунчевој светлости. Године 1801. немачки истраживач [[Јохан Вилхелм Ритер|Јохан Ритер]] направио је кључно откриће да су невидљиви зраци на самом крају љубичасте области видљивог спектра изузетно ефикасни у затамњивању папира натопљеног среброхлоридом. Да би нагласио њихову хемијску реактивност назвао их је „деоксидујућим зрацима“ наспрам „топлотних зрака“ на другом крају видљивог спектра. Деоксидујућим зрацима име је убрзо промењено у „хемијске зраке“ и такво се одржало током [[19. век]]а. Касније су хемијски и топлотни зраци замењени модерним називима ултраљубичасти и инфрацрвени зраци.<ref name="hockberger">

{{Cite journal

}}</ref><ref name="Lyman">The ozone layer protects humans from this.

{{Cite journal

}}</ref>

 

УВ светиљке се користе за откривање органских талога, где чишћење [[Санитарно инжењерство|санитарија]] није добро обављено. Урин и фосфати се лако откривају. Користи се у болницама, хотелима, јавним санитаријама и у индустрији.

 

[[Датотека:Fluorescent minerals hg.jpg|мини|десно|250п|Збирка [[минерал]]а бриљантно флуоресцира на различитим таласним дужинама када се обасја ултраљубичастом лампом.]]

Ултраљубичаста лампа се користи и у анализи [[минерал]]а, [[драго камење|драгог камења]], рецимо приликом утврђивања аутентичности колекционарских узорака. Под видљивом светлошћу узорци могу изгледати исто али обасјани ултраљубичастим зрацима флуоресцирају различито. Или могу да покажу разлике у флуоросценцији када се обасјају дуготаласним или краткоталасним ултраљубичастим зрацима. UV флуоросцентне боје навелико се користе у биохемији и криминолошким истрагама. Најопзнатији представник у биохемији је можда [[Зелени флуоресцентни протеин|зелено флуоресцирајући протеин]] (-{''GFP''}- од енглеског -{''Green Fluorescent Protein''}-) који се често користи као генетички обележивач. Многе супстанце, рецимо [[протеин]]и, знатно апсорбују у УВ спектралној области што је од огромне практичне важности у биохемији и сродним областима. Зато су УВ спектрофотометри обавезни део биохемијске лабораторијске опреме.

* -{[http://phot.allenpress.com/photonline/?request=get-document&doi=10.1562%2F0031-8655(2002)076%3C0561:AHOUPF%3E2.0.CO%3B2 A History of Ultraviolet Photobiology for Humans, Animals and Microorganisms. P.E. Hockberger, Photochem. Photobiol. 76: 561-579, 2002.]}-

* {{Cite journal

* {{Cite journal

| pmid=12511035}}

| first = Jeannie

| title = Ultraviolet Radiation: How it Affects Life on Earth