Рендгенска кристалографија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 29:
Услов за конструктивну интерференцију два овако добијена зрака јесте да је њихова путна разлика једнака целобројном умношку таласних дужина (λ) зрачења:
 
<center><math>(AB+BC) - (AC') = n\lambda \,</math></center>
 
Из овог услова и геометријских односа добија се Брагов закон:
 
<center><math>n\lambda=2d\cdot\sin\theta \,</math></center>
 
где је
Ред 83:
|-
! Вајсенбергова
| || монохроматски || филм
|-
! Прецесиона
| || монохроматски || филм
|-
! Дифрактометрија монокристала
| || монохроматски || детектор
|-
! Дебај-Шерерова
Ред 95:
|-
! Гинијеова
| || монохроматски || филм
|-
! Дифрактометрија праха
| || монохроматски || детектор
|}
 
Методе којима се испитује поликристални (прашкасти) узорак првенствено се користе за идентификацију присутних фаза, тј. за квалитативну анализу узорка. Овим методама могу се одредити и прецизни параметри јединичне ћелије, степен кристалинитета узорка, величина кристалита и напони у решетки. Могуће је извести и квантитативну анализу, или пратити фазне трансформације. У новије време дифрактометрија праха се доста користи и за одређивање кристалних структура једињења са вишом симетријом, па чак и за решавање структура свих типва једињења у тзв. ab initio поступцима.
 
Методе којима се испитују монокристали примењују се за одређивање симетрије, просторне групе кристала и за израчунавање параметара решетке. Њихова најзначајнија примена је речавање кристалне структуре једињења.
 
Линија 140 ⟶ 141:
 
Да бисмо то урадили, експериментално прикупљамо податке о Фуријеовој трансформацији ове функције, F(q), коју затим математичким путем обрађујемо да бисмо добили електронску густину у реалном простору. F(q) је структурни фактор који представља релативни интензитет расутог зрачења дуж правца вектора дифракције q, и изражава ефекат релативне позиције честице на расипање. Структурни фактор F(q) је у ствари Фуријеова трансформација структуре.
 
Важи:
 
Линија 212 ⟶ 214:
* -{Ewald, P. P., editor ‘50 Years of X-Ray Diffraction’ (Reprinted in pdf format for the IUCr XVIII Congress, Glasgow, Scotland, Copyright © 1962, 1999 International Union of Crystallography).}-
* {{Cite book |ref= harv|last=McPherson|first=A|title = Crystallization of Biological Macromolecules | publisher = Cold Spring Harbor Laboratory Press |location = Cold Spring Harbor, NY|year=1999|id=ISBN 0-87969-617-6}}
* -{Drenth J. Principles of Protein X-Ray Crystallography. Springer-Verlag Inc. NY:. {{page|year=1999|id=ISBN 0-387-98587-5|pages=}}.}-
* -{Glusker JP, Lewis M, Rossi M. Crystal Structure Analysis for Chemists and Biologists. VCH Publishers. NY:{{page|year=1994|id=ISBN 0-471-18543-4|pages=}}.}-
* -{Rhodes G. Crystallography Made Crystal Clear. Academic Press. CA:. {{page|year=2000|id=ISBN 0-12-587072-8|pages=}}.}-
{{refend}}