Радиоактивност — разлика између измена

Природну радиоактивност открио је крајем [[XIX век]]а француски физичар [[Анри Бекерел]]. Трудећи се да установи узрок фосфоресценције неких материјала (што је и његов отац, такође физичар, проучавао), Бекерел је на фотографску плочу умотану у црни папир поставио кристал уранијумове соли и онда све излагао сунчевој светлости (Фосфоресцентни материјали сами по себи емитују [[Електромагнетско зрачење|електромагнетно зрачење]] видљивог светла).<ref>{{Cite booksfn|last=Mould|first=Richard F. |title=A century of X-rays and radioactivity in medicine : with emphasis on photographic records of the early years |year=1995|publisher=Inst. of Physics Publ. |location=Bristol |isbn=978-0-7503-0224-1 |edition=Reprint. with minor corr|pagesp=12}}</ref> Након развијања фотографске плоче показало се да је она била “осветљена”, дакле, уранијумова со је емитовала зрачење које може да прође кроз црни папир и да дејствује на фотографску плочу. Бекерел је сматрао да уранијумова со зрачи под дејством сунчеве светлости. А онда, једног дана, због облачности, одустао је од експеримента, и фото плочу умотану у црни папир одложио, а преко ње и уранијумску со. После неколико дана ипак је развио плочу и на велико изненађење, установио да је и она јако озрачена. Исправно је закључио да уранијумова со, без спољашњег утицаја, дакле спонтано, емитује зрачење које пролази кроз хартију и изазива зацрњење фото плоче. Марија Кири је ову појаву назвала радиоактивност.<ref name=":0">{{Cite book|title=Radioactivity: Introduction and History|last=L'Annunziata|first=Michael F.|publisher=Elsevier Science|year=2007|isbn=9780080548883|location=Amsterdam, Netherlands|pages=2}}</ref>

Бета распад је промена атомског језгра при којој долази до емисије или апсорпције [[електрон]]а или позитивног електрона ([[позитрон]]а) и антинеутрина или [[неутрино|неутрина]]. Притом се [[Релативна атомска маса|масени број]] не мења, а [[атомски број]] елемента се промени за један. У природним радиоактивним низовима при тзв. бета-минус-распаду један [[неутрон]] у језгру распада се на електрон, антинеутрино и протон. На пример бета-распадом [[торијум]]а-233 настају [[паладијум]]-234, бета-минус-честица и антинеутрино. Приликом вештачки изазване радиоактивности може доћи и до бета-плус-распада, тј. емисије позитрона и неутрина; масени број елемента остаје исти, а атомски се број смањи за један. [[Бета-честица|Бета-честице]] су уствари електрони великих брзина, али за разлику од електрона у електронском омотачу атома, настају из атомског језгра.

Гама-радиоактивност је прелаз између стања више побуђености атомског језгра у стање ниже побуђености или у основно стање, а електромагнетско зрачење високе фреквенције које се притом емитује назива се [[Гама-честица|гама-зрачење]]. Тада се не мењају више атомски ни масени број елемента. За гама-зрачење је утврђено да одговарају '''тврдим''' [[Рендгенски зраци|рендгенским зракама]]. То су доказали [[Ернест Рутхерфорд]] и Е. Н. да Коста Андрад 1914, [[дифракција|дифракцијом]] гама-честица кроз одговарајућу [[Кристална решетка|кристалну решетку]], помоћу које су успели да одреде њихову [[таласна дужина|таласну дужину]]. Према досадашњим мерењима утврђено је да су таласне дуљине гама-честица између 0,.000466 [[метар|-{nm}-]] и 0,0428 -{nm}-. Према томе, гама-честице одговарају краткоталасном рендгенском зрачењу, али за разлику од рендгенског зрачења настају у [[Атомско језгро|атомском језгру]].

''Неутронско зрачење'' је рој брзих [[неутрон]]а, по маси сличних [[протон]]има. Врло лако продиру кроз неку [[Хемијска материја|хемијску материју]], јер немају [[електрични набој]]. Неутронско зрачење може бити последица [[нуклеарна реакција|нуклеарне реакције]].<ref name="LitherlandFerguson1961">{{cite journal|title=Gamma-Ray Angular Correlations from Aligned Nuclei Produced by Nuclear Reactions |first1=A. E. |last1last=Litherland|first2=A. J. |last2=Ferguson|journal=[[Canadian Journal of Physics]] |year=1961|volume=39 |issue=6 |doi=10.1139/p61-089 |issn=0008-4204 |url=http://www.nrcresearchpress.com/doi/pdf/10.1139/p61-089|pages=788–824}}</ref><ref>{{citeCite book| title=Methods in Experimental Physics |chapter=3. Nuclear and Atomic Spectroscopy|volume=13|year=1976|issn=0076-695X|doi=10.1016/S0076-695X(08)60643-2|pages=115–346}}</ref><ref name="B.R. Martin">{{cite book|last1=Martin|first1first=B. R. |title=Nuclear and particle physics: An introduction |edition=2nd |publisher=John Wiley & Sons, |year=2011|isbn= 978-1-1199-6511-4 |pages=240}}</ref> Компонента је [[Космичко зрачење|козмичког зрачења]] и зрачења из нестабилних тешких језгара. Врло снажно неутронско зрачење настаје у [[нуклеарни реактор|нуклеарним реакторима]] током [[Нуклеарна ланчана реакција|нуклеарне ланчане реакције]] језграра. Енергија неутрона код неутронских зрачења износи од око 10 [[Електронволт|-{MeV}-]] па наниже. Ако се енергија неутрона смањи на енергије мање од 1 -{eV}-, називају се '''термичким неутронима'''.

* {{Cite book|ref= harv|title=Radiation Protection and Dosimetry: An Introduction to Health Physics |last1last=Stabin|first1first=Michael G. |isbn=978-0-387-49982-6 |year=2007|publisher=[[Springer Publishing|Springer]] |chapter=3 |doi=10.1007/978-0-387-49983-3}}