Милојева и Срндакова буна — разлика између измена

На позив Мустафа Сабри-паше, опкољеном Нишу, кренули су у помоћ најпре [[Башибозук|башибозучке]] дружине [[Арабнаси|Арбанаса]] из [[Топлица (река)|Топлице]] и горње [[Јабланица (притока Јужне Мораве)|Јабланице]], убрзо и коњички одреди врањског и приштинског паше, а Порта је наредила и [[видин]]ском и [[Скопље|скопљанском]] паши да крену на побуњенике свога подручја, а затим и на Ниш. Сам сераскер (главни заповедник) [[Румелија|румелијске]] низамске војске Јакуб-паша наредио је покрет већих скупина артиљерије, коњице и пешадије. Али пре него што је турска редовна војска, низам, дошла пред надирањем арбанашких башибозука долинама Јабланице и Топлице, а врањског паше долинама [[Ветерница|Ветернице]] и [[Јужна Морава|Јужне Мораве]], устаници су били потучени у неколико већих и мањих бојева битака. До правих битака дошло је пред [[Власотинце]]м, где је било окупљено три хиљаде устаника, затим код Еминове Кутине у Заплању, најзад у Каменици где је - после веома снажног отпора - погинуо Милоје Јовановић са бројним браниоцима.

 

 

== Необјективна интерпретација нишке буне у бугарској историографији ==