Болница манастира Студеница — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Спољашње везе: {{Порталбар|Медицина}} |
|||
Ред 57:
На основу Студеничког типика болница се налазила у оквиру манастирске целине, и имала 12 лежајева, чији се број у случају повећања броја оболелих повећавао као и број болничара.<ref name="7." /><ref name="8." />
Према људима са телесним манама и према немоћнима у болниици се тражило да опхођење буде беспрекорно, као и њихова нега и чување, а за оне који то нису поштовали биле су предвиђене казнене одредбе („Крмчија...) Поставља се питање који су болесници сматрани беснима (оболели од психозе, епилепсије, епилепсије и психозе, или других болести).<ref name="4." /><ref>Илић-Тасић С, Мићић В. Заједничка судбина оболелих од епилепсије и психозе кроз историју психијатрије. Praxis medica 2001; 29 (1-2): 99-102.</ref> За неке од њих се изгледа предвиђало могуће излечење, односно да ће за њих време почети да тече кад се буду „ослободили муке“ (болести, бесова) те за њих није важило застаревање законских одредби?! Потребно је нагласити значај чудотворних исцељења која је учинио Свети Сава, како ради лечења оболелих, тако ради јачања вере и духовности српског народа.<ref>Илић-Тасић С. Чудотворна исцељења која је учинио Свети Сава. Црквене студије 2008; 5: 381-9</ref>
Истраживањима проведеним у манастиру Студеници није одређена тачна локација прве, у изворима документоване, болнице основане на територији српске средњовековне државе. Такође ни археолошким ископавањима ништа није идентификовано као садржај или инвентар болнице.<ref name="11." >Бунарџић Р. ''Манастирске болнице - поставка изложбе''. Краљево: Народни музеј, Здравствени центар Студеница; 2007.</ref> Не постоје подаци о томе када је престала да▼
За време петовековне турске владавине над српским народом дошло је до застоја у развоју медицине. Манастир и манастирска болнице су рушени, али је српски народ и даље тражио утеху, заштиту и лек у овом манастиру. Ретке лекаруше које су сачуване и коришћене су за лечење у овом периоду.
▲Истраживањима проведеним у манастиру Студеници није одређена тачна локација прве, у изворима документоване, болнице основане на територији српске средњовековне државе. Такође ни археолошким ископавањима ништа није идентификовано као садржај или инвентар болнице, тако да је о изгледу болниице тешко било шта прецизније написати.<ref name="11." >Бунарџић Р. ''Манастирске болнице - поставка изложбе''. Краљево: Народни музеј, Здравствени центар Студеница; 2007.</ref> Не постоје подаци о томе када је престала да постоји наша прва манастирска болница.
== Извори ==
{{reflist}}
| |||