Болница манастира Студеница — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 55:
 
== Манстирска болница ==
По доношењу моштију Светог Симеона у његову задужбину, манастир Студеницу, Свети Сава је основао болниу 1208. или 1209. године, када је био написан и Студенички типик (1208–1216). То је била прва болница основана натериторији српске средњовековне државе.<ref>Katić R. Bolnice srednjeg veka: manastirske bolnice. In: Srpska medicina od IX do XIX veka. Beograd: SANU; 1967. p.299-311</ref><ref>Stanojević L, Todorović K. 700 godina medicine u Srba. Beograd: SANU; 1971.</ref><ref>Pavlović B. Manastirske bolnice u srednjovekovnoj Srbiji. Crkvene studije. 2004; 1(1):381-8.</ref>
На основу Студеничког типика болница се налазила у оквиру манастирске целине, и имала 12 лежајева, чији се број у случају повећања броја оболелих повећавао као и број болничара.<ref name="7." /><ref name="8." />
 
Болница је била уређена по угледу на хиландарску болницу, а на основу Студеничког типика налазила се у оквиру манастирске целине. Имала је 12 лежајева, чији се број у случају пораста броја оболелих повећавао као и број болничара.<ref name="7." /><ref name="8." /> У овој болници су се поред метода традиционалне медицине многи болесници лечили и светим моштима Светог Симеона, молитвом и светим миром.<ref>Ilić-Tasić S. Čudotvorna isceljenja koja je učinio Sveti Sava. Crkvene studije. 2008; 5:381-9.</ref>
 
Према људима са телесним манама и према немоћнима у болниици се тражило да опхођење буде беспрекорно, као и њихова нега и чување, а за оне који то нису поштовали биле су предвиђене казнене одредбе.<ref>Петровић М. Крмчија светога Саве о заштити обесправљених и социјално угрожених. Београд: Библиотека Репринт, I коло II књига. Штампарија Српске патријаршије; 1990: 15-8.</ref> Поставља се питање који су болесници сматрани беснима (оболели од психозе, епилепсије, епилепсије и психозе, или других болести)?<ref>Илић-Тасић С, Мићић В. Заједничка судбина оболелих од епилепсије и психозе кроз историју психијатрије. Praxis medica 2001; 29 (1-2): 99-102.</ref> За неке од њих се изгледа предвиђало могуће излечење, односно да ће за њих време почети да тече кад се буду „ослободили муке“ (болести, бесова) те за њих није важило застаревање законских одредби?! Потребно је нагласити значај чудотворних исцељења која је учинио Свети Сава, како ради лечења оболелих, тако ради јачања вере и духовности српског народа.<ref>Илић-Тасић С. Чудотворна исцељења која је учинио Свети Сава. Црквене студије 2008; 5: 381-9</ref>