Рамон Беренгер IV, гроф Барселоне — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м standardizacija
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 12:
| сахрањен =
| функција = Гроф Барселоне
| владавина = [[1131]]. - [[1162]].1131−1162
| претходник = [[Рамон Беренгер III]]
| наследник = [[Алфонсо II од Арагона]]
| функција1 = Краљ Арагона
| владавина1 = [[1150]]. - [[1162]].1150−1162
| претходник1 = [[Петронила од Арагона]]
| наследник1 = [[Петронила од Арагона]]
Ред 31:
Постао је [[Владари Арагона|краљ Арагона]] женидбом са краљицом ове земље и тако сјединио две источне земље хришћанске Шпаније {{sfn|Пејнтер|1997|p=225-226}}.
 
Арагон је био континентална, а Каталонија приморска област. [[Краљевина Арагон|Арагон]] у ужем смислу претстављао је један од економски најзаосталијих делова Шпаније, а [[Кнежевина Каталонија|Каталонија]] — један од најнапреднијих. Ти су се делови знатно међусобно разликовали по свом социјалном склопу. Приморска [[Каталонија]] је претстављала тада један од економски најнапреднијих делова Шпаније. [[Арагон]] је био типично [[феуд]]ална област, где је сељаштво било потпуно зависно од феудалних поседника. Феудалци су имали право да убију и осакате сељаке. [[Кмет|Сељаци]] су били без икакве судске заштите од њихове самовоље. У Арагону и Каталонији су сељаци морали да, поред уобичајених [[Кметство|кметовских]] обавеза, сносе и низ других, такозваних ''рђавих обичаја'' (malos usos). [[Сениор]] би заузео читаво имање сељака, ако би овај умро без деце, и велики део наследства ако би остала за њим деца. Од сељака су узимане нарочите глобе за прекршај брачне верности, у случају пожара на поседу сениора итд. У ''рђаве обичаје'' спада и право прве ноћи, насилно узимање дојкиња и низ других обавеза. [[Феудализам|Феудалци]] су се одликовали знатном самосталношћу и вршили су огроман утицај на политичко уређење државе. Они су међусобно склапали савезе, могли су да [[краљ]]у објаве рат, сами су бирали и збацивали краља. Били су ослобођени свих дажбина. Овде ми видимо пуну власт [[феудализам|феудалаца]], међу којима су се разликовали крупни — ''рикос омбрес'', средњи и ситни — ''хидалго''. Ниже племство било је потпуно зависно од вишег. У самом Арагону градови су били економски слаби и нису имали политичког утицаја.
 
Каталонија је била повезана са [[Средоземно море|средоземном]] трговином и одржавала живе везе са [[Италија|Италијом]] и Јужном [[Француска|Француском]]. Од приморских градова у Каталонији прво је место припадало [[Барселона|Барселони]]. Градови у Каталонији били су не само трговачки центри, у њима је цветало и [[занатство]]. Ту се развила [[металургија]] и производња коже, [[бродоградња]] и сл. [[Поморско право]], разрађено у каталонским градовима, постало је право великог дела средоземних лука. У Каталонији су градови имали велики политички утицај {{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|p=311}}.
Ред 39:
== Породично стабло ==
{{Породично стабло
| име = Рамон Беренгер IV, гроф Барселоне
|style=font-size: 90%; line-height: 110%;
|border=1
Ред 86:
== Литература ==
{{refbegin}}
* {{Cite book |ref= harv|last1last= Удаљцов|first1first= А. Д.|last2= Космински|first2= Ј. А.|last3= Вајнштајн|first3= О. Л.|title= Историја средњег века II|year=1950|url= |publisher= |location= Београд|id=}}
* {{Cite book |ref= harv|last= Пејнтер|first= Сидни|authorlink= Сидни Пејнтер|coauthors= |title= Историја средњег века (284-1500)|year=1997|url= |publisher= Clio|location= Београд|id=}}
{{refend}}