Избори за Уставотворну скупштину Краљевине СХС 1920. — разлика између измена

нема резимеа измене
 
Избори су одржани [[28. новембар|28. новембра]] [[1920]]. године. Ови избори су представљали прво одмеравање снага између политичких странака у новонасталој држави. Народни посланици су бирани тајним гласањем, непосредним начином по систему изборног количника. Избори из [[1920]]. године су били први демократски избори у Краљевини СХС.
 
==Позадина==
Устав за целу Краљевину СХС није постојао. У свакодневној политичкој пракси влада се позивала на поједина решења српског Устава који је био погажен већ самим чином уједињења. Државноправни провизоријум је резултат чињенице да влада није желела да протегне српски устав на нову државу. На подручју нове државе било је шест различитих законодавстава. Док је [[Демократска странка (Југославија)|Демократска странка]] била на власти, [[Александар I Карађорђевић|краљу]] је достављен Указ којим је предложено распуштање [[Привремено народно представништво|Привременог народног представништва]] и расписивање избора за Уставотворну скупштину. Демократе су биле против покрајинских аутономија које су тада постојале. Краљево одбијање да испуни захтеве из Указа довело је до Давидовићеве оставке. Током [[Миленко Веснић|Веснићевог]] мандата коначно су [[Рапалски мир|решени]] спорови са суседним државама, чиме су дефинитивно утврђене границе Краљевине. Био је то предуслов за стварање бирачких јединица. Опште бирачко право било је предвиђено [[Крфска декларација|Крфском декларацијом]]. Опште право гласа имало је око 25% становништва. Бирачко право није дато припадницима националних мањина, сем мањинама словенског порекла и онима који су се декларисали као држављани Краљевине. Официри, подофицири и војници нису имали право гласа. Бирачко право имао је сваки мушкарац са навршених 21 годину, држављанин Краљевине који је најмање 6 месеци настањен у општини боравишта. Због великог броја неписмених, гласало се куглицом.
 
== Резултати избора ==