Конкордатска криза — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 26:
== „Крвава литија” ==
 
За [[19. јул]] [[1937]]. године, када је била заказана седница Народне скупштине о Конкордату, била је заказана и молитвена литија за оздрављење оболелог патријарха. Полиција је, међутим, забранила скуп. Литија је требало да крене од Саборне цркве у Београду до храма Светог Саве. Главни организатор литије био је владика охридски и жички [[Николај Велимировић]]. Замишљена „као велика црквено-народна манифестација у борби против Конкордата”, литија је кренула у Кнез Михаилову улицу.<ref>"Мемоари Патријарха српског Гаврила", Београд 1990. године</ref> У Кнез Михаловој дошло је до сукоба грађана и полиције, будући да је жандармерија имала наређење да спречи демонстранте да прођу поред [[Дом Народне скупштине Републике Србије|Народне скупштине]]. Интервенција жандарма била је брутална, због чега је овај догађај у историографији остао упамћен под називом „Крвава литија”, мада су повреде учесника литије биле унеколико преувеличаване. Народне демонстрације одвијају се и широм Србије, у Црној Гори, Босни и Крајини.
 
За то време, политичка борба око Конкордата се наставила. Кнезу Павлу је упућен меморандум Светог архијерејског синода у коме се тражило „да одмах Краљевска влада др Милана Сојадиновића поднесе оставку и да се Конкордат скине са дневног реда”. Стојадиновић није хтео да одустане од ратификације Конкордата. Притисци на посланике да не гласају за Конкордат вршени су са разних страна — и од Цркве, и до опозиције.