Љубија (Приједор) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м →‎Други свјетски рат: попуњавање шаблон Чишћење using AWB
мНема описа измене
Ред 24:
Први август 1941. године био је „крвав и никад не заборављен за Србе у Љубији. Дан који је крвавим словима записан на страницама наше и светске историје. Тог дана рано изјутра Срби у Љубији су осетили неко комешање у муслиманској чаршији. Око 7 сати изјутра из рудника је прошао један камион пун Срба, зауставио се пред православном црквом. Усташе су свукле Србе са камиона и ту их на месту поубијали. То је био знак за почетак хапшења и убијања Срба. Неке грађане похапшене у Љубији водили су према руднику и страшно их тукли да се њихов врисак чуо делеко. Дотерали су их до једне шумице и ту стрељали. Пре убиства су их свукли голе и опљачкали. После тога су се усташе вратиле у варош и одвеле Ристу Средића и Перу Кондића; Средићу су стомак распорили, а Кондића који је тешко рањен нашао је Хасан Елказ из Исламске Љубије. Кондић је од њега тражио мало воде. Али уместо да га напоји он га је дотукао секиром и затим опљачкао. Убијање Срба у Љубији трајало је цео дан. Тога дана изјутра Суљо Хасанагић је одржао збор у Исламској Љубији и позвао „све вјерне синове и кћери НДХ (католике и муслимане) да се они који немају ватреног оружја наоружају вилама, секирама и мотикама, блокирају Љубију и спрече да им који Србин не утекне.<ref>Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. [[Драгослав Страњаковић]], Горњи Милановац Дечје новине 1991. pp. 248,249</ref><ref>Милан Миљуш, свештеник Љубија, 20.8.1947. год. (П)</ref>{{Непоуздан извор}}
 
И у православној Љубији срез Приједор у првој половина августа 1941. Издата је наредба да се преостали Срби морају покрстити. Због тога су 6. септембра рано изјутра ожалошћене Српкиње са децом кренуле за село [[Шурковац]] жупнику Фра Босиљку Губићу. Чим су тамо стигли жупник их је све редом увео у матицу исповедио их а затим извршиообавио покрштавање[[Покатоличавање Срба у Независној Држави Хрватској|покатоличавање]]. „Руку са три прста ставили су на неку католичку књигу на латинском (а не на нашем) језику и за жупником су говориле неке непознате речи. Затим су причешћени са хостијом. По изласку из цркве све жене су као по договору избациле хостију из уста. После завршеног церемонијала жупник им је одржао кратку придику о томе шта значи католичка вера и црква“.<ref>Милан Миљуш, свештеник Љубија 20.8.1947. год</ref>
 
== Становништво ==