Битка на Овчем Пољу — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 19:
}} {{Српска кампања}}
'''Напади Бугара на железничку пругу прије објаве рата 1915.'''▼
У [[1915.]] години, све до почетка октобра, било је на фронтовима затишје, изузев мањих чарки. Живот се одвијао у релативном миру и могле су се на неки начин регулисати потребе грађана за коришћењем железнице, па је то и учињено. У међувремену, одвијао се и међународни caoбрaћaj преко [[Цариброд]]а и [[Солун]]а. Нарочито преко Солуна. Овим путем су нам стизале све ратне потребе од наших савезнина, највише муниција из [[Француска|Француске]]. Међутим, пут кроз Македонију био је угрожен упадом [[комити|комитских чета]] из [[Краљевина Бугарска|Бугарске]]. <ref>Напади на пруre у Македонији вршени су још од изградње тих пруга. Комитске цете нападале су врло често, рушиле пругу, мостове, а и отимале службеике запослене на прузи и за њихово пуштање уцењивале и тражиле велике суме у златy. [[Османско царство|Турска]] је морала да осигyрава све пруге у Македонији и у тy сврху оснивала у неким местима војне јединице. Мноrи налади обављивани су тада у штампи у Солуну и [[Цариград]]у. Неки примери се налазе у „Материјалима за историју ЈЖ” Јордана Пешевског у Железничком музеју Београд. Том I "Новини" бр. 49 од 19. VIII 1891. године, Том VI; оbјавњено је да су од Солуна до Ристовца успоставњене три војне станице са јединицама које тре5а да обезбеди пругy и саобраћај возова. И за време [[Борба за Македонију|борбе за Македонију]] бугарашке комите су биле у рату са српским четницима. Ситуација је остала слична након [[други балкански рат|другог балканског рата]]. </ref>▼
Српској влади у [[Ниш]]у јављено је 20. марта 1915. године да су 19. марта [[комити|бугарске комитске чете]] извршиле напад на железничку пруry код [[Струмица|Струмице]]. Било је комита у униформи у јачини једнога пука, под водством бугарских [[официр]]а. Било је доста мртвих и рањених на обе стране. Од нападача било је бар 30 мртвих (неки су били покупљени). Српска војска је изгубила 50 војника и радника железнице. Многи су побијени ноћу при препацу. Пет наших чувара на струмичкој станици нађени су упола изгорели. Међу нападачима било је [[Бугари|Бугара]], [[Турци|Турака]] и Аустријанаца<ref>за то време [[Аустроугарска]] је била веч у рату са Србијом и хтела је спречити снабдевање српске војске преко Солуна</ref>. Код погинулих нађена су документа аустоугарсих војника и разна друга документа. Напад је извршен и на [[Валандово]]. Наоружањи су били бомбама и муницијом бугарске и турске војске. Из саслушања заробљених нападача утврђено је да је '''напад орrанизован у Бугарској'''. Границу је прешло око 3.000 Бугара, Турака и Аустријанаца. При упаду су увек одводили Србе и Турке у великом броју. Овом приликом нису успели npyгy да оштете.<ref>„Српске Новине” бр. 80 од 22. III; 81 од 24. III; 84 од 27. III и 86 од 29. III 1915. </ref>▼
Hoћy 26 — 27. марта [[1915.]] Бугари су поново покушали да прекину npyгy експлозијом код моста на км 136,5 — али су и овоrа пута одбијени. Из борби које су вођене од 19. до 21. марта 1915. Тек 25. марта нађено је 11 лешева наших војника, од којих су три потпуно изгорела. Рањеници су мучени и сечени у комаде.<ref>„Српске Новине” бр. 87 од 30. III 1915. годиие. ИИ ЈНА, ФВК-К 30, 1/7, 1/22 и 1/23</ref>▼
Бугари су кроз део своје штампе наклоњене влади стално ширили лажну пропаганду о рђавом постyпку српских власги у Македонији. Међутим, из Македоније тих дана упућено је много телеграма са изразом негодовања и гнушања збот ових напада. И у самој бугарској штампи, која је против владарске династије Кобургових и владиних настојања била наклоњена братству и споразумевању са Србијом, појављивали су се дописи против ових упада Бугара и комита у Македонију, са захтевом да се такви напади не организују.<ref>„Српске Новине” бp. 88 од 31. 111 1915. године. И о овим нападима говори опширно Александар Спасојевић у наведеном „Историјском гласнику”</ref>▼
Све те акције су се десиле још прије напада бугарске војске на Србију. Званична Бугарска је била под владом цара [[Фердинанд I од Бугарске|Фердинанда I]] ({{јез-нем|Ferdinand Maximilian Karl Leopold Maria von Sachsen-Coburg und Gotha}}) из немачке породице Сакс-Кобург-Гота.▼
== Спремање за рат ==
Бугарска је објавила мобилизацију 22. септембра 1915. године и српска Врховна команда направила нови операциони план. Према том плану одређено је да се држи еластична одбрана на северном и источном фонту. Тако је према Бугарској српска војска била распоређена:
Линија 38 ⟶ 52:
▲'''Напади Бугара на железничку пругу прије објаве рата 1915.'''
▲У [[1915.]] години, све до почетка октобра, било је на фронтовима затишје, изузев мањих чарки. Живот се одвијао у релативном миру и могле су се на неки начин регулисати потребе грађана за коришћењем железнице, па је то и учињено. У међувремену, одвијао се и међународни caoбрaћaj преко [[Цариброд]]а и [[Солун]]а. Нарочито преко Солуна. Овим путем су нам стизале све ратне потребе од наших савезнина, највише муниција из [[Француска|Француске]]. Међутим, пут кроз Македонију био је угрожен упадом [[комити|комитских чета]] из [[Краљевина Бугарска|Бугарске]]. <ref>Напади на пруre у Македонији вршени су још од изградње тих пруга. Комитске цете нападале су врло често, рушиле пругу, мостове, а и отимале службеике запослене на прузи и за њихово пуштање уцењивале и тражиле велике суме у златy. [[Османско царство|Турска]] је морала да осигyрава све пруге у Македонији и у тy сврху оснивала у неким местима војне јединице. Мноrи налади обављивани су тада у штампи у Солуну и [[Цариград]]у. Неки примери се налазе у „Материјалима за историју ЈЖ” Јордана Пешевског у Железничком музеју Београд. Том I "Новини" бр. 49 од 19. VIII 1891. године, Том VI; оbјавњено је да су од Солуна до Ристовца успоставњене три војне станице са јединицама које тре5а да обезбеди пругy и саобраћај возова. И за време [[Борба за Македонију|борбе за Македонију]] бугарашке комите су биле у рату са српским четницима. Ситуација је остала слична након [[други балкански рат|другог балканског рата]]. </ref>
▲Српској влади у [[Ниш]]у јављено је 20. марта 1915. године да су 19. марта [[комити|бугарске комитске чете]] извршиле напад на железничку пруry код [[Струмица|Струмице]]. Било је комита у униформи у јачини једнога пука, под водством бугарских [[официр]]а. Било је доста мртвих и рањених на обе стране. Од нападача било је бар 30 мртвих (неки су били покупљени). Српска војска је изгубила 50 војника и радника железнице. Многи су побијени ноћу при препацу. Пет наших чувара на струмичкој станици нађени су упола изгорели. Међу нападачима било је [[Бугари|Бугара]], [[Турци|Турака]] и Аустријанаца<ref>за то време [[Аустроугарска]] је била веч у рату са Србијом и хтела је спречити снабдевање српске војске преко Солуна</ref>. Код погинулих нађена су документа аустоугарсих војника и разна друга документа. Напад је извршен и на [[Валандово]]. Наоружањи су били бомбама и муницијом бугарске и турске војске. Из саслушања заробљених нападача утврђено је да је '''напад орrанизован у Бугарској'''. Границу је прешло око 3.000 Бугара, Турака и Аустријанаца. При упаду су увек одводили Србе и Турке у великом броју. Овом приликом нису успели npyгy да оштете.<ref>„Српске Новине” бр. 80 од 22. III; 81 од 24. III; 84 од 27. III и 86 од 29. III 1915. </ref>
▲Hoћy 26 — 27. марта [[1915.]] Бугари су поново покушали да прекину npyгy експлозијом код моста на км 136,5 — али су и овоrа пута одбијени. Из борби које су вођене од 19. до 21. марта 1915. Тек 25. марта нађено је 11 лешева наших војника, од којих су три потпуно изгорела. Рањеници су мучени и сечени у комаде.<ref>„Српске Новине” бр. 87 од 30. III 1915. годиие. ИИ ЈНА, ФВК-К 30, 1/7, 1/22 и 1/23</ref>
▲Бугари су кроз део своје штампе наклоњене влади стално ширили лажну пропаганду о рђавом постyпку српских власги у Македонији. Међутим, из Македоније тих дана упућено је много телеграма са изразом негодовања и гнушања збот ових напада. И у самој бугарској штампи, која је против владарске династије Кобургових и владиних настојања била наклоњена братству и споразумевању са Србијом, појављивали су се дописи против ових упада Бугара и комита у Македонију, са захтевом да се такви напади не организују.<ref>„Српске Новине” бp. 88 од 31. 111 1915. године. И о овим нападима говори опширно Александар Спасојевић у наведеном „Историјском гласнику”</ref>
▲Све те акције су се десиле још прије напада бугарске војске на Србију. Званична Бугарска је била под владом цара [[Фердинанд I од Бугарске|Фердинанда I]] ({{јез-нем|Ferdinand Maximilian Karl Leopold Maria von Sachsen-Coburg und Gotha}}) из немачке породице Сакс-Кобург-Гота.
== Последице ==
| |||