Осман I — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена двострука преусмерења у Осман ознака: промењено одредиште преусмерења |
мНема описа измене |
||
Ред 1:
{{malo_inlajn_referenci}}
{{чишћење|разлог=Додавање викивеза, пребацивање у перфекат|датум=}}
{{Инфокутија владар
| име = Осман I
| слика = I Osman.jpg
| опис_слике = Минијатура Османа у [[Топкапи Палата|Топкапи палати]].
| пуно_име = Осман од Ертугрула
| датум_рођења =
| место_рођења = [[Согут]]
| држава_рођења = [[Анадолија]]
| датум_смрти = [[9. август]] [[1326]].
| место_смрти = [[Бурса]]
| држава_смрти = {{застава|Османско царство}}
| сахрањен = [[Бурса]], [[Турбе Османа I]]
| функција = 1. [[Списак султана Османског царства|Султан Османског царства]]
| владавина = [[1299]]. — [[9. август]] [[1326]]. <small>(27 год.)</small>
| претходник = -
| наследник = [[Орхан Гази]]
| династија = [[Османска династија]]
| отац = [[Ертугрул]]
| мајка = [[Халиме Хатун]]
| супружник = [[Малхун Хатун]] <br /> [[Рабија Бала Хатун]]
}}
'''Осман Гази''' ({{јез-осм|عثمان غازى}}, {{јез-тур|Osman Gazi, Osman Bey, Osman Han, Osman Alp}}; ([[1258]] — [[9. август]] [[1326]]), понекад преведено и као '''Отоман''', је био вођа османских [[Турци|Турака]] и оснивач [[Османска династија|Османске династије]]. Он и династија, која је понела његово име су касније основали и управљали новонасталим [[Османско царство|Османским царством]] (тада познатим као Османски Беглук или Емират). Држава, која је била само мала кнежевина током Османовог живота, преовладаће као светска империја вековима после његове смрти. Постојала је све до уклањања султаната [[1922]]. године, и алтернативног проглашења [[Турска|Републике Турске]] и укидања халифата [[1924]]. године.
Због недостатка историјских извора који потичу из његовог живота, врло мало чињеница и информација се зна о њему. Ни један писани извор не потиче из доба Османове владавине. Османлије нису знали историју Османовог живота све до [[15. век]]а, више од стотину година после његове смрти. Због тога је велики изазов за историчаре да направе разлику између чињеница и мита о његовом животу. Један историчар је отишао чак тако далеко да је описао период Османовог живота као "црну рупу".
Према Османској традицији, Османови преци су били потомци [[Каји|Племена Каји]] из групе [[Oguzi|Огуз Турака]]. Османска кнежевина је била само једна од многих [[Анадолија|Анадолских беговина]] који су се појавили у другој половини [[13. век]]а. Још током Османовог живота, Османска кнежевина је често улазила у сукобе са [[Византијско царство|Византијским царством]], које ће касније његови потомци потпуно освојити.
== Историја Османског царства ==
{{главни чланак|Османско царство}}
[[Датотека:I Osman.jpg|мини|лево|Минијатура Османа I.]]
[[Датотека:Osmanistatue.jpg|мини|180px|лево|Статуа Османа Гази.]]
Осман је рођен [[1258]]. године, мада се у неким изворима помиње и [[1259]]. године.<ref>Michael Blackson: History of the Ottoman Turks</ref> Једна традиција каже да је његов отац, [[Ертугрул]], водио Турско племе Каји западно од централне Азије у Анадолији, бежећи од Монгола. Османова мајка се звала [[Халиме Хатун]]. Ертугрул је обећао верност и оданост [[Ikonijski sultanat|Иконијском султану]] Алеадину Кајкубаду I, који му је дао дозволу да успостави Беглук и прошири га ако би хтео, на рачун суседних византијских провинција.
[[Датотека:Osman I area map.PNG|300px|мини|десно|Површина Османског царства, за време владавине Османа I.]]
Ова локација је била повољна, јер је богата Византија почела да слаби на Западу, док су на Истоку, муслиманске снаге под Турцима Селџуцима поделили и оместили у лице немилосрдним Монголима. Багдад је био избачен од Хулагу Клана 1258. године, одприлике када је Осман рођен. Године 1251, Ертугрул је освојио Никеју (Византијски) град Тебашион, који је преименовао у [[Согут]], који је исто и постао прва престоница Османске државе, а и такође место где се Осман родио.
Османски историчари често покушавају да открију Османово име, што би значило "Прекидач Костију", означавајући моћну енергију са којом су он и његови потомци показали у наредним вековима освајања. Име "Осман" је турска варијација имена "Одман" или "Удман", арапског порекла. Док постоји и верзија његовог имена "Отоман", чије је порекло енглеско.
Осман је постао [[Бег]] (вођа) свог [[Каји|племена Каји]] након очеве смрти (1280/81). До тог времена, плаћеници су крали вредне ствари ослабљене Византије, а већина и њих су се борили против њих, како би наметнули [[ислам]] преко [[Православље|православља]]. Поред тога, сурови [[Монголи]] су наставили да врше масакрирање у мањим земљама, те су већина муслиманског становништва била приморена да беже ка Османовој територији, чиме су његови утицај и моћ расли. Од тих људи, многи су били [[Гази]] ратници, тј. "правоверни борци за ислам", њихов циљ је био да оснују моћну државу како би Монголе и Византинце потиснули у "други план". Под јаким и способним вођством Османа, ти ратници су брзо показали своју завидну снагу, а темељи царства тј. државе су брзо постављени.
Осман је изгледа пратио стратегију да повећа своју територију на рачун Византије, избегававши сукобе са својим турским (муслиманским) суседима. Његови први напредци су виђени кроз пролазе који воде од голих подручија северне Фригије код модерног Ескисехира у вишим плодним равницама Битиније: према историчару Станфорду Шаву, сви ови успеси су постигнути против локалних византијских племића, од којих су већина били поражени у борби, док су неки чак прешли и на његову страну као нпр. његов касније најбољи пријатељ, [[Козе Михаило]], који је чак примио ислам и добио име Абдулах Гази.{{sfn|Shaw|1976|p=14}}
Ране Османске победе и подвизи су омиљене теме османских и турских писаца, наручито их занима љубавна прича Османа са [[Малхун Хатун|Мал Хатун]]. Ова легенда је роматизирана у неколико песама које су забележене у каснијим годинама. Османски писци су давали велики значај Османовој љубави према Малхун, што је било касније, током времена [[Мурат III|Мурата III]] па надаље названо "дивна концепција".{{чињеница|date=01. 2017.}}
=== Од стварања Османске државе до 1302. године ===
[[Датотека:Sultan Osman.jpg|мини|250п|Акџакоџа: први командант<br /> '''Султан Осман''': оснивач [[Османско царство|Османске државе]]
Конур Алп: први командант]]
[[Ертугрул]], средином [[13. век]]а, нашао се у [[Мала Азија|Малој Азији]] са оцем [[Сулејман Шах|Сулејман-шахом]] и браћом [[Сунгур Текин]]ом и [[Гундогду]]ом. Ту су боравили више година, а затим су решили да се врате у земљу из које су потекли — [[Анадолија|Анадолију]]. Османов деда, Сулејман-шах се удавио приликом преласка [[Еуфрат]]а. Два брата су наставила пут ка [[Туркестан]]у, док је Ертугрул остао у Анадолији са својих 400 шатора. Затим је Ертугрул послао свог сина [[Сару Бату Савџи]]ја код новог [[Селџуци|селџучког]] султана Алеадина. Хроника не наводи код ког од три позната под тим именом — да би им султан доделио земљу за људе и стада. Алеадин му је поверио село [[Согут]] као баштинску земљу, а области [[Доманич]]а и Ермени Белија за летње пашњаке.
После Ертугрулове смрти, његов син Осман је обновио пријатељске односе да појединим истакнутим хришћанима, у првом реду са намесником града [[Билеџик (вилајет)|Билеџика]]. Овај му је дозвољавао да код њега остави сво покућство када би кренуо на летња станишта. Осман му је за узврат поклањао тепихе, сир и јагњад. Међутим, други хришћански владари као на пример намесник Ајнегела, нису имали поверење у Османа, и често су улазили у сукобе. Услед окршаја, било је жртава са обе стране, а живот је изгубио Османов синовац [[Бај Хоџа]], син Сару Бату Савџија.Намесник града Караџахисара и његов брат Каланоз су се такође убрајали у Османове непријатеље. Током једног напада, погинуо је Сару Бату Савџи, Османов брат.
Сазнавши да је Осман запао у тешкоће и да је [[емир]] [[Гермијан]]а непријатељски расположен према њему, селџучки султан је лично дошао у област [[Караџахисар]], да казни хришћане. Али султан је морао одмах да се врати, јер су [[Монголи]] напали град [[Ерегли]] (Хераклају у Кападокији). Осман је сам однео победу, те је послао свог синовца [[Актимур]]а, сина Османовог брата [[Гундуз]]а, да пренесе добру вест султану, који му је као награду послао заставу и поклоне.
Чим је заузео град, Осман је почео да организује своју државу. Куће које су напустили хришћани дао је људима који су дошли из емирата Гермијана, претворио је [[Црква (грађевина)|цркве]] у [[Џамија|џамије]] и увео [[Намаз (ислам)|муслиманску молитву]]. Коначно, изградио је трг привлачан и за становнике Билеџика, града смештеног на територији [[Византијско царство|Византије]].
Осман је одржавао веома добре и пријатељске односе са хришћанином по имену [[Козе Михаило]] (Михаило Ћосави), заповедником [[Харманкај]]е. Како наводи хроника, Осман је присуствовао Михаиловом венчању, а заједно су ишли и у ратне походе. Њихови коњички походи су их довели све до града [[Гојник]]а и [[Таракли Јениџеси]]ја, на месту где се завија река [[Сакарија]]. Да би прешли реку, за водича су узели извесног [[Самса чавуш]]а који је са својим братом Силемишом живео у тој области, у добрим односима са хришћанима. Осман и Михаило су грабили све што им је долазило под руку, али нису одводили заробљенике: једини циљ им је био да покоре становништво.
== Османов сан ==
Осман Гази је ценио мишљење уваженог шеика Едабалија, кога је веома поштовао. Осман је често посећивао Едабалија у његовој кући у Ескишеру, где се група Османових ратника састала.
Једне ноћи, када је Осман легао да спава, имао је један сан. Видео је сунце, а одједном из земље је нарасло огромно дрво, а поред дрвета биле су и веома лепе руже. После овога, Осман је покушао да протумачи свој сан, али није могао, па је отишао код Шеика Едабалија и питао га шта његов сан значи.
После краћег ћутања, Едабали му је одговорио:
{{цитат|Честитиам Османе, моја ћерка ће постати твоја жена, а гране на дрвету ког си сањао, представљају твоје будуће потомке, који ће бранити и штитити Исламски свет.}}
== Ратне победе ==
[[Датотека:Osman.jpg|мини|Илустрација која приказује Османа како уводи Гази ратнике у битку.]]
Године 1288. поразио је Ромеје код Мелангине и тамо је пренео своју престоницу, потурчивши и саму варош у Караџахисар. После распада иконијског султаната, Осман почиње да ствара нову малоазијску државу. Стварање нове државе, могло је бити само на рачун ослабљене Византије. Године 1300. Осман је постао владар Анадолије, а од византијских градова Осману се опирала само Никеја са Никомидијом, Бурсом, Сардом, Филаделфијом, Магнесијом, Херклејом на Фронту, Фокејом и Измиром, византијски цар је тамо послао сина Михајла. Осман је 1301. године заузео и Никомидију, а Михајло је тамо, због слабости његове војске, страховито био [[Битка код Бафеона|поражен од Бафеона]] и Магнезије, још исте године.
Да би ојачао свој положај, на тој страни византијски цар је у помоћ позвао Алане, који су се, за узврат, требали населити у Царству. Око 10.000 њих су се, према договору, појавили са супругама и децом. Њима је у Малој Азији командовао Михајло, који је наскоро пре тога, 1302, именован за команданта у областима око Измира. Алани су били поражени, па су морали напустити логор у Магнезији и повући се у Пергамон, а потом и у Пегај, где је Михајло остао до јануара 1303. године због болести. Током свог повлачења Алани су се окренули против Византије и пола је опљачкали.
Тада је та опасност постала јасна за све државнике у Константинопољу (Цариграду). Цар Андроник, да би се више одолевао Османлијама, крајем 1303. године, узе под најам једну јаку силу шпанских ратника, Каталане предвођене сјајним Руђером де Флором, који му понуди помоћ и који је дотле служио као најамник у борбама између краљевства Сицилије и Напуља. Андроник је њих 6.000 и више унапред исплатио, па чак је, Руђера, четири месеца касније оженио својом нећаком Маријом и доделио му титулу Мегаса.
Озлојеђени Каталанци, су се превозили у Европу, на Галипоље, које постаје њихова престоница, и после на Касандру, и почињу одатле пустошење суседних области. Тракија је пуне две године страховала од њих. Служили су једно време и једним делом и као најамници код Бугара, који су продрли у Тракију и освојили Месембрију и Анхијал. Византијска влада морала је да призна пораз, па је са бугарима склопила савез, 1307. године. У међувремену су Каталанци, након што су опустошили Тракију, прешли Родопе и угрозили Касандру. Одатле су наставили са својим дивљачким походима.
После тога је Осман освојио већину Битиније. Такође, Кареси је освојио Мисију после 1296, Гермијан је освојио Симав у 1328, Сарухан Магнезију 1313. и Аидлноглу Симирну 1310.{{чињеница|date=01. 2017.}}
== Последњи тестамент ==
У усмеравању сина Орхана да настави административну политику Шеика Едебалија, Осман је пред смрт нагласио:
{{цитат|Сине! Буди пажљив о верским питањима пре било чега. У верским прописима се треба изградити јака држава. Не дај верске дужности безбрижним, слабим, грешним, равнодушним и неискусним људима. А такође не остављај ни државне управе таквим људима. Јер онај са страхом од Бога Створитеља, нема страх од створеног. Онај ко почини велики грех и настави да буде грешан не може бити одан. Научници, виртуозни људи, уметници и књижевни људи су моћ државне структуре. Њих третирај са љубазношћу и части. Изгради близак однос са богатом особом која своје богатство дели са сиромашном особом... тиме ће се увести ред политичке и верске дужности. Узми поуку од мене, пошто сам дошао на овом месту као слаб вођа и добио сам помоћ од Бога, иако нисам заслужио. Ти следи твој пут и заштити [[Ислам|Мухамедову веру]] и његове вернике, а такође и своје следбенике. Мораш поштовати право Бога и својих слугу. Не устручавај се да саветујеш своје наследнике на овакав начин. Моли Бога да ти помогне у поштовању, правди и искрености, како би уклонио непоштовање, неправду и лаж.}}
== Османов мач ==
{{главни чланак|Османов мач}}
Османов мач ({{јез-тур|Taklide-Seif}}) је био важан мач Османског царства који се користио на церемонији приликом ступања на власти сваког новог султана. Пракса је почела када је Осман проглашен за Хана, и опасан од стране ментора и свекра шеика Едебалија тим мачем. Данас се мач чува у Истанбулу, највероватније у палату Ибрахим-паше, која је данас музеј.{{чињеница|date=01. 2017.}}
== Смрт ==
[[Датотека:Türbe of Osman I, Bursa.jpg|230px|мини|десно|Турбе (Саркофаг) Османа I у Бурси.]]
Осман је умро 9. августа 1326. године у Бурси, своје наследство оставио је најстаријем сину Орхану, коме је рекао да буде праведан и милостив. Сахрањен је такође у [[Бурса|Бурси]].
== Породица ==
'''Супруге'''
* [[Малхун Хатун]]
* Бала Хатун
'''Мушка деца'''
* [[Орхан Гази|Орхан]] (1281 − 1362)
* [[Алеадин-паша]]
* Пазарли-Бег
* Чобан-Бег
* Хамид-Бег
* Мелик-Бег
* Савџи-Бег
* Принц Ертугрул
'''Женска деца'''
* Фатма Хатун
== Популарна култура ==
Османов лик се појавио у следећем филму:
* [[Fetih 1453|Освајање 1453]] (2012)
== Породично стабло ==
{{Породично стабло
| име = Осман I
|style=font-size: 90%; line-height: 110%;
|border=1
|boxstyle=padding-top: 0; padding-bottom: 0;
|boxstyle_1=background-color: #fcc;
|boxstyle_2=background-color: #fb9;
|boxstyle_3=background-color: #ffc;
|boxstyle_4=background-color: #bfc;
|boxstyle_5=background-color: #9fe;
|1= 1. '''Осман I'''
|2= 2. [[Ертугрул]]
|3= 3. [[Халиме Хатун]]
|4= 4. [[Сулејман Шах]]
|5= 5. [[Хајме Хатун]]
|6=
|7=
|8= 8. [[Каја Алп]]
|9=
|10=
|11=
|12=
|13=
|14=
|15=
|16 =
|17 =
|18 =
|19 =
|20 =
|21 =
|22 =
|23 =
|24 =
|25 =
|26 =
|27 =
|28 =
|29 =
|30 =
|31 =
}}
== Референце ==
{{reflist|30em}}
== Литература ==
* İnalcık, Halil (1973) ''The Ottoman Empire. The Classical Age''. New York: Aristide D.Caratzas
* {{cite book|ref= harv|last=Shaw|first=Stanford|year=1976|title=History of the Ottoman Empire and Modern Turkey|publisher=Cambridge University Press}}
{{s-start}}
{{s-hou|[[Османска династија|Кућа Османа]]||13. фебруар 1258||9. август 1326}}[старост: 68]
{{s-reg|}}
{{s-bef|before=[[Ертугрул]]}}
{{s-ttl|title=[[Племе Каји|Вођа племена Каји]]|years=3. мај 1281 — 17. јануар 1299}}
{{s-non|reason=Постао Султан (Бег)|reason2=[[Османско царство|основао Османско царство]]}}
{{s-new|reason=[[Османско царство|Царство основано]]}}
{{s-ttl|title=[[Списак султана Османског царства|Султан Османског царства]] ([[Бег]])|years=17. јануар 1299 — 29. јул 1326}}
{{s-aft|after=[[Орхан од Османског царства|Орхан]]}}
{{end}}
{{Commonscat|Osman I}}
{{Султани Османског царства}}
{{Authority control}}
[[Категорија:Рођени 1258.]]
[[Категорија:Умрли 1326.]]
[[Категорија:Султани Османског царства]]
| |||