Комедија дел арте — разлика између измена

м
нема описа измене
(CommonsDelinker је заменио датотеку KDujardinsCommedia.jpg са Karel_Dujardin_-_Les_Charlatans_italiens.jpg. Разлог: File renamed: [[:commons:COM:FR#reasons|File renaming criteri)
мНема описа измене
'''Комедија дел арте''' ({{јез-ит|Commedia dell'аrte }}), [[комедија]] импровизација настала у [[Италија|Италији]] у првој половини XVI вијека. У комедији је био унапријед одређен само основни садржај и распоред кретања глумаца, а текст су импровизовали глумци у току извођења комада на "отвореној сцени“. На сцени су се појављивали увијек исти типови: [[Арлекин]], [[Коломбина]], [[Пулчинела]], [[Панталоне]] и др. са сталним карактерним маскама. Ускоро се ова допадљива комедија проширила по Француској и даље Европом. Утицала је на развој комедије XVI и XVII вијека. Супротно овој врсти комедија је „комедија ерудита“ {{јез-ла|comedia erudita}} која има унапријед утврђен текст и интригу.<ref name="Сибир">Група аутора, [[Мала енциклопедија Просвета]], Просвета, Београд, 1959.г.</ref>
[[Датотека: Four_Commedia_dell%E2%80%99Arte_Figures_claude-gillot.jpg|мини|Глумци]]
 
== Историјат ==
Ова комедија датира из прве половине XVI вијека. Звана је још и „Италијанска народна комедија“ што она и јесте у правом смислу те ријечи. Њен развојни пут тече готово упоредо са развојем [[Мелодрама|мелодраме]]. Она и јесте мелодрама у италијанском стилу. Ни мало наиван живот ове комедије објашњава мобилисаност одређене социјалне структуре са јасно израженим карактером али и идејом спасења. Настаје на и у традицији малих и великих вашара на којима своје шатре разапињу [[Пеливан|пеливани]], улични пјевачи, разноразни шарлатани, из којих искачу и својим сумњивим квалитетима забављају широке народне масе. Прије него би понудили своје, такође сумњиве, производе, пеливани сами или у групи изводе „sketches“ и мим, док улични пјевачи прате своје приче мимиком која се приближава тумачењу ликова, то јест глуми у правом смислу ријечи. Сви они су, на неки начин, настављачи средњовијековних артиста, жонглера, еквилибриста, ако ни по чему оно по статусу социјалне припадности и апсолутним симпатијама и благонаклоностима народа. Они су кокетни а народ се с њима идентификује. <ref name="Саничани">Molinari C, Teatro-Lo spettacolo drammatico nei momenti della sua storia dalle origini ad oggi , Arnoldo Mondadori, Milano ,1972.g.</ref>
== Социјална позадина и авангардна улога у позоришту и друштву ==
Велељепна мелодрама у италијанском стилу,“народна комедија“ , постала је кључно мјесто дворских свечаности европске аристократије, али је у јавним позориштима била веома популаран облик позоришне забаве и осталих друштвених слојева. Нудила је приступачну, лаку забаву а ипак је била ослобођена изопачености својствене вишем друштуву. Формирала је другачији укус позоришта али и дала свој допринос општој еманципацији другачијег погледа на социјалну правду. Комедија дел арте умјела је да се уздигне до највишег степена друштвене хијерархије а интелектуалци [[Аристокрација|аристократског]] поријекла могли су да је презиру али не и да је заобиђу. Комедија дел арте се често наводи као „чисто позориште“, непатворено, изворно - позориште „у живо“ {{јез-ла|in vivo}}. Тако се први пута у историји човјечанства једно ново позориште, позориште ниже класе, поставило као алтернатива позоришту учених људи. Оригиналност и [[Авангарда|авангардност]] обезбиједили су јој стално мјесто у позоришном [[Пантеон]]у али и култури уопшште. Сасвим извјесно и законито учествује у изгледу цивилизацијског профила данашњег "културног човјека“.<ref name="Саничани" />
 
== Утицај на визуалну уметност ==
[[File:Antoine Watteau - The Italian Comedians - Google Art Project.jpg|thumb|upright=1.4|left|[[Антоан Вато]], ''Италијански Комичари'', 1720]]
 
Анализа прикази из ''комедије дел арте'' представља читаво поље истраживања. Током раног периода, репрезентативна дела сликара из [[Дворац Фонтенбло|Фонтебла]] су била позната по својим еротским приказима. Фландријски утицај се означава термином ''commedia'' и карактерише га сприказивање опасности пожуде, пића и [[хедонизам|хедонистичког]] живота. Кастело тврди да су фландријски ''pittore vago'' (лутајући сликари) који су се асимиловали у италијанским радионицама и преузели италијанска презимена: неки од најутицајних сликара, на пример Лодвик Топут је променио име у Лудвико Позосерато и постао познати сликар у [[Венето]] регији. Управо су ови лутајући сликари започели ''кодију дел арте'' као жанр сликарства који ће опстати вековима.
 
[[Пабло Пикасо|Пикасова]] слика ''Три музичара'' насликана 1921. године је шарена репрезентација ликова инспирисаних комедијом дел артее.<ref>Katrizky p. 26</ref> Пикасо је дизајнирао костиме за балет [[Игор Стравински|Игора Стравинског]] ''[[Пулчинела]]'' (1920), балет у ком се приказују ликови и ситуацији типични за комедију.
 
== Утицај на извођачку уметност ==
[[File:Peeter van Bredael Commedia dell arte Szene.jpg|thumb|upright=1.4|[[Питер ван Бредел]], ''Комедија дел арте сцена у италијанском пејзажу'']]
 
Експресивно позориште је утицало на [[Молијер]]ову комедију и ''[[ballet d'action]]'', тиме додајући свеже могућности изражавања и кореографска средства. Пример комедије дел арте лика у књижевности је [[Чудесни фрулаш]].
 
Ликови инспирисани комедијом дел арте се појављују у радовима бројних драмских писаца. Познати примери укључују ''[[Бура (драмско дело)|Буру]]'' [[Вилијам Шекспир|Вилијама Шекспира]], ''[[Les Fourberies de Scapin]]'' [[Молијер]]а, ''[[Слуга два господара]]'' [[Карло Голдони|Карла Голдонија]], ''Фигаро'' представе [[Пјер Бомарше|Пјера Бомаршеа]], као и ''[[Заљубљен у три наранџе]]'' и ''[[Турандот]]'' [[Карл Гезју|Карла Гезјуа]]. Утицај се може приметити и у сценској адаптацији [[Франц Кафка|Кафконог]] романа ''[[Преображај]]'' [[Стеван Беркоф|Стевана Беркоф]].
 
== Референце ==