Обожење — разлика између измена

Према [[Максим Исповедник|Максиму Исповеднику]] приликом обожења човека на место људског деловања долази [[Божанска енергија]], која једина дејствује, а човек постаје „сличан органу (музичком инструменту)... којим (Бог) управља како благоизволи".<ref>http://www.verujem.org/maksim_ispovednik/sloboda_i_obozenje_po_sv_maksimu.htm</ref> Али обожење није инертно стање, већ је непрекидно духовно напредовање. Човек вечно постаје, све више и више способан да прихвати обожујућу божанску светлост. Човечје обожење бескрајно траје због чињенице да је Божанска енергија која обожује човека „бескрајна сила".<ref>http://www.verujem.org/maksim_ispovednik/sloboda_i_obozenje_po_sv_maksimu.htm</ref>

 

 

Обожење је човеково назначење, јер је човек стваран према "лику и подобију" Божијем. Она је постала немогућа због греха и смрти која је "царовала" (Римљ. 5, 14) над људским родом до Христовог доласка, али је поново постала доступна силом [[Свети Дух|Светог Духа]] кога је [[Христ]] послао од [[Бог|Оца]]. Обожење је [[дух]]овни преображај човека који се темељи на својству природе, али је реч о стварном превазилажењу природе. Обожење тако "спречава човека и твар да се затворе у сопствене иманентности и претпоставља човеково отварање за бескрајне димензије Божије суштине".<ref>[http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Recnik/O.htm Обожење, Речник православне теологије]</ref>