Егберт од Весекса — разлика између измена

| датум_смрти = [[839.]].

| владавина = [[802.]]. до [[839.]].

'''Егберт''' (око 769. или 771. - [[839.]].) је био краљ [[Весекс]]а у периоду од [[802.]]. до [[839.]]. године. Његов отац је био [[Еалмунд од Кента]]. 780-их је Егберт прогнан од стране краљева Офе Мерси и Беортса од Весекса, али након Беортрисове смрти [[802.]]. Егберт се вратио у Енглеску и преузео власт.<ref>Stenton, ''Anglo-Saxon England'',. ppстр. 65–66</ref>

О првих 20-ак година његове владавине мало се зна, али се претпотставља да је успео да очува независност Весекса у односу на [[Мерција|краљевство Мерци]], која је тада доминирала другим Јужним Енглеским краљевствима. 825. Егберт је у бици код Еландуна победио краља Беорнвулфа из Мерције и тако прекинуо мерцијску хегемонију и почео преузимати власт над мерцијским вазалима у северној Енглеској.<ref>Farmer, D.H.: ''The Oxford Dictionary of Saints'',. pстр. 10</ref>

829. Егберт је победио краља Виглафа од Мерцијеа и избацио из његовог краљевства и на кратко владао Мерцијом. Касније исте године Егберт је својим вазалом учинио [[Нортамбрија|Нортамбријског]] краља у Дореу крај Шефилда. Англосаксонска хроника после тога за Егберта користи титулу бретвалд, односно "владар Британије".<ref>Garmonsway, G.N. ed., ''The Anglo-Saxon Chronicle'', London, J. M. Dent & Sons, Ltd., pp. xxxii,2,4</ref>

Егберт није могао дуго задржати тако висок положај, и већ следеће године Виглаф се вратио на чело Мерцијског краљевства. Весекс је, међутим, задржао власт над некада самосталним државама [[Кент]], [[Сусек]] и Суреи; те територије је касније као под-краљ преузео Егбертов син Синтхулф. Када је Егберт умро 839. године Етилхулф је наследио; југоисточна краљевства су коначно формално апсорбована у краљевство Весекса након Ӕтхелвулфове смрти [[858.]]. године.<ref>P. Wormald, "The Ninth Century",. pстр. 140, in Campbell ''et al.'', ''The Anglo-Saxons''.</ref>

{{Извориreflist}}