Болница манастира Студеница — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
|||
Ред 50:
Историјски посматрано, српаска медицина (која данас има традицију дугу 800. година), своје дубоке корене везује за српско свештенство и сина великог жупана Стефана Немању - Растка, који се умонашио под именом Сава, и касније је проглашеног за свеца (Свети Сава).<ref name="automatski generisano1">Kolarić J. ''Sveti Sava srpski- harizma i mit.'' Niš: Pros</ref>
На западним границама византијског културног круга као њен саставни део, Србија је била под великим утицајем Византије. У Цариграду у 12. веку, било је много болница. То је током боравка у престоници Византије приметио велики ренесансни човек, српски принц и монах Растко Немањић (Свети Сава 1175- 1235). Свети Саве је провео десет година у Светој Гори, међу монасима Није било ничега што тај велики човек није могао да уради. Он не само да је поседовао велико знање, смисао за практично и прагматично већ и одличне организационе способности.<ref name="Туцаков1971." >Туцаков Ј. ''Српска средњовековна фармација. 700 година медицине у Срба.'' Београд: САНУ Галерија Српске академије науке и уметности; (1971
Размишљајући као духовник Свети Сава је схватио суштину православног хришћанства и византијског филозофије, и део живота посветио је ходочашћу (изузетно важном периоду за његов дух и тело), поставши тако први „српски светски путник“. Као члан династије Немањића, он је постао и духовни отац Србије. Његова заслуга није се огледа само у оснивању првих српских болница и манастирске медицине у њима, већ и у здравственом просвећивању (укључујући ту и борбу протв надрилекарства) и писању најстаријих српских медицинских списа (кодекса).<ref>Катић Р, ''Српска медицина од IX до XIX века,'' Научно дело, Београд, 1967.</ref> Са њим, Србија је достигла свој „златно доба,“ а 13. век у Србији се може назвати периодом „српске ренесансе“. Имајучи све ово у виду [[Теодосије (монах)]] га је прозвао тринаестим апостолом.<ref>Kolarić J. ''Sveti Sava srpskа harizma i mit.'' Niš: Prosveta, 1995.</ref>
Ред 61:
Поред метода традиционалне медицине многи болесници лечили су се и светим моштима (Светог Симеона, Светог Саве) молитвом, светим миром и црквеним реликвијама.<ref>Ilić-Tasić S. Čudotvorna isceljenja koja je učinio Sveti Sava. Crkvene studije. 2008; 5:381-9.</ref>
Према људима са телесним манама и према немоћнима у болниици се тражило да опхођење буде беспрекорно, као и њихова нега и чување, а за оне који то нису поштовали биле су предвиђене казнене одредбе.<ref>Петровић М. Крмчија светога Саве о заштити обесправљених и социјално угрожених. Београд: Библиотека Репринт, I коло II књига. Штампарија Српске патријаршије; (1990
За време петовековне турске владавине над српским народом дошло је до застоја у развоју медицине. Манастир и манастирска болнице су рушени, али је српски народ и даље тражио утеху, заштиту и лек у овом манастиру. Ретке лекаруше које су сачуване и коришћене су за лечење у овом периоду.
|