Пиринејско полуострво — разлика између измена

м
Разне исправке
м
м (Разне исправке)
Ширење [[Сахара|Сахарске пустиње]] узроковало је исељавање становништва, од којих један део прелази [[Гибралтар]]ски мореуз и населио се на Пиренејском полуострву. Ту су оснивали стална насеља, а касније су се отворили и значајни рудници, нарочито сребра и гвожђа.
 
Племена земљорадника и сточара касније су са Пиренејског полуострва отишла на север, копненим путем преко Пиренеја или бродовима. Населили су се на подручјима западне и средње Европе. У II и III миленијуму преп. Христан. е. постојала је значајна поморска трговина дуж атлантске обале, која је касније замирла због сталних ратова и гусарских напада.
 
=== Пре римског освајања ===
Почетком I миленијума пре нове ере [[Феникија|Феничани]] су оснивали трговачка насеља ([[факторија|факторије]]) на медитеранској обали.<ref name="Samardžić1">Самарџић, Н. Историја Шпаније. Првих пола милиона година. Плато, Београд, 2005. Стр-11-18</ref> У VII веку преп. Христан. е. населили су се и [[Грци]], али поморску трговину у следећим вековима су контролисали [[Античка Картагина|Картагињани]]. Унутрашњост земље су освојили [[Келти]].
 
Након пораза у [[Први пунски рат|Првом пунском рату]], када је изгубила [[Сардинија|Сардинију]], [[Сицилија|Сицилију]] и [[Корзика|Корзику]], Картагина је повећала своје присуство на Пиринејском полуострву.<ref name="HyV">-{Tarín, S. Dosier: Hispania Romana: Dos siglos de guerra. Historia y Vida 2004; Nº435:32-41}-</ref> [[Други пунски рат]] је избио [[218. п. н. е.]] и завршио се поразом Картагине, након чега је полуострво постепено потпало под власт Римљана.
О значају Пиренејског полуострва у то доба сведочи и чињеница да су у Толеду одржана [[Толедо#Црквени сабори у Толеду|три црквена концила Запада]] између 396. и 589. године.<ref>[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/598567/councils-of-Toledo councils of Toledo], ''Encyclopædia Britannica'', приступљено на дан 28. 10. 2013.</ref> Касније су се у Толеду одржавали локални савети, који су имали битан утицај на политику краљевства.
 
Визиготи су током два века били [[аријанство|аријанци]]. Краљ Рекард I попео се на престо [[586]]. године. Годину дана касније одрекао се аријанизма и прешао на [[католицизам]].<ref name="Frassetto2003">{{harvnb|Frassetto|2003|ppp=304}}</ref> Црква је у овом периоду имала знатан утицај. Потицала је јединство земље, пружајући краљу потпору против великих земљопоседника, који су бранили своје привилегије. Строга верска политика била је уперена против пагана, Јевреја и аријанаца.
 
Краљеви су водили политику стапања Визигота са старим иберским и романским становништвом. Преузимали су и учвршћивали старе римске установе. Године [[654]]. донесен је законик ''[[Liber iudiciorum]]'', који је заменио разне врсте обичајног права.<ref name="Sarris2011">{{harvnb|Sarris|2011|pp=323-324}}</ref>
Португалски језик је готово универзални језик у Португалији и други је најзаступљенији језик на Пиринејском полуострву.
 
Каталонски језик је службени језик у [[Каталонија|Каталонији]] и [[Андора|Андори]], а говори се и у неким деловима [[Арагон]]а и [[Мурсија|Мурсије]]. Дијалекат каталонског језика познат као [[валенсијански језик]] је службени језик у [[Валенсијанска ПокрајинаЗаједница|Валенсијанској покрајини]]. Каталонски језик је матерњи за 5 до 6 милиона људи.<ref name="cyberspain">[http://www.cyberspain.com/passion/lenguajes.htm The languages of Spain], ''cyberspain.com'', приступљено на дан 27. 10. 2013.</ref> У анкети Евробарометра из 2005, 9% испитаника из Шпаније је навело каталонски као свој матерњи језик.<ref name="barometar"/>
 
Галицијски језик је службени језик у [[Галиција (Шпанија)|Галицији]] и њиме говори око 2 милиона људи.<ref name="cyberspain"/>
1.572.075

измена