Википедија

Прокламација о еманципацији — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 25:
одељак 9. И нека још буде, да сви робови особа које од сада учествују у побуни против владе Сједињених Држава, или које би на било који начин помогле или заштитиле исту, који побегну од таквих особа и нађу уточиште иза линија војске; и сви робови заплењени од таквих особа или напуштени од стране њих и дођу под контролу владе Сједињених Држава; и сви робови таквих особа који буду нађени или се налазе у било ком месту окупираном од стране побуњеничких снага а касније окупираном од стране снага Сједињених Држава, ће бити сматрани ратним заробљеницима, и биће заувек слободни од своје службе и неће поново бити држани као робови.}}
 
[[Аболиционизам|Аболиционисти]] су дуго времена тражили од Линколна да ослободи све робове. На масовном скупу у Чикагу 7. септембра 1862, захтевана је тренутна еманципација за све робове. Делегација коју је предводио [[Вилијам В. Патон]] се састала са председником у [[Бела кућа|Белој кући]] 13. септембра. Линколн је рекао како у мирнодопским условима нема уставно овлашћење да ослободи робове. Чак и у време рата, еманципација је била ризичан политички потез. Јавно мњење као целина је било против тога.{{sfn|Guelzo|2004|ppp=18}}} Очекивано је оштро противљење коперхед демократа{{напомена|Коперхед ({{јез-енг|Copperhead}}, ''бакроглави'') демократе су представљале гласну групу демократа на Северу, који су се залагали за тренутно потписивање мира са Конфедерацијом. Републиканци су почели ове антиратне демократе да називају Коперхед, упоређујући их са отровном змијом ''-{[[Agkistrodon contortrix]]}-'', која се у Сједињеним Државама назива ''-{copperhead}-''. Ова група је прихватила тај надимак, али га је повезивала са својом љубављу према слободи.}}, а реакција лојалних граничних држава је била неизвесна. Делавер и Мериленд су већ имали висок проценат слободних црнаца 1860: 91,2% Делавер а 49,7% Мериленд.{{sfn|Kolchin|1994|ppp=82}}
 
Линколн је први пут расправљао о Прокламацији са својим кабинетом јула 1862. Веровао је да му била потребна победа Уније на бојишту како би његова одлука имала позитиван призвук. [[Битка код Антитама]] у којој су снаге Уније одбациле инвазију Конфедерације на Мериленд му је дала прилику да изда прелиминарну прокламацију 22. септембра 1862. Линколн је прво показао рани нацрт Прокламације свом потпредседнику, [[Ханибал Хамлин|Ханибалу Хамлину]],<ref>[http://bangorinfo.com/Focus/focus_hannibal_hamlin.html Бангор у фокусу: Ханибал Хамлин], Приступљено 24. 4. 2013.</ref> срчаном аболиционисти који је често био необавештен о председничким одлукама. Коначна Прокламација је објављена 1. јануара 1863. Иако је имплицитно добио овлашћење Конгреса, Линколн је као темељ Прокламације користио свој ауторитет главнокомандујућег армије и војске, ''као неопходну ратну меру'', а не еквивалент статута издатог од стране Конгреса или уставни амандман.
Ред 40:
Прокламација је издата у два дела. Први део, издат 22. септембра 1862. је био прелиминарна објава која је најављивала намере другог дела, који је званично ступио на снагу 100 дана касније, 1. јануара 1863, током друге године Грађанског рата. То је била Линколнова декларација по којој се трајно ослобађају сви робови из свих области Конфедерације које се нису вратиле под федералну контролу до јануара 1863. Десет држава је поименце наведено у другом делу (Јужна Каролина, Мисисипи, Флорида, Алабама, Џорџија, Луизијана, Тексас, Вирџинија, Арканзас, Северна Каролина). Нису биле именоване робовласничке државе лојалне Унији: [[Мериленд]], [[Делавер]], [[Мисури]] и [[Кентаки]]. Такође није била именована држава Тенеси, која је у то време била отприлике пола-пола подељена између Уније и Конфедерације. Наведени су изузеци у оквиру ових држава, за области које су биле под контролом Уније 1. јануара 1863. Изузето је било 48 округа које је требало да ускоро формирају [[Западна Вирџинија|Западну Вирџинију]], седам других округа [[Вирџинија|Вирџиније]] укључујући округе Беркли и Хемпшир који су убрзо додати Западној Вирџинији, [[Њу Орлеанс]] и 13 наведених парохија у близини.
 
Међу областим јужњачких држава под окупацијом Севера у којима су локални команданти Прокламацију одмах спровели у дело су били [[Винчестер, Вирџинија]]<ref>{{harvnb|Duncan|2007|pp=139—40}}</ref>, [[Коринт, Мисисипи]] {{sfn|Berlin|1985|p=260}}, [[Морска острва]] дуж обала Каролина и Џорџије<ref>{{citeCite book|last=Klingaman|first=William|title=Abraham Lincoln and the Road to Emancipation, 1861–1865|location=NY|publisher=Viking Press|year=2001|id=|pages=234}}</ref> [[Ки Вест, Флорида]] <ref>-{"Important From Key West", New York Times February 4. (1863). стр. 1.}-</ref>, и [[Порт Ројал, Јужна Каролина]]<ref name="New York Times January 9. (1863). стр. 2.">{{cite news |url=http://www.nytimes.com/1863/01/09/news/interesting-port-royal-jubliee-among-negroes-first-president-s-emancipation.html?scp=35&sq=&st=p?pagewanted=1 |title=Interesting from Port Royal |publisher=The New York Times |year=1863|last=Own|first=Our|pages=2}}</ref>.
 
=== Тренутни ефекат ===
Ред 80:
Као што се Линколн и надао, Прокламација је додавањем окончања робовласништва у списак ратних циљева окренула подршку јавних мњења у иностранству у прилог Унији. Ово је окончало наде Конфедерације да ће стећи званично признање, поготово од стране [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]], које је укинуло робовласништво. Пре овог Линколновог декрета, активности Британије су фаворизовале Конфедерацију, посебно набавка ратних бродова британске производње, [[ЦСС Алабама|ЦСС ''Алабама'']] и [[ЦСС Флорида (крстарица)|ЦСС ''Флорида'']]. Штавише, одлучност Севера да победи у рату по сваку цену је стварала дипломатске проблеме; [[Трентска афера]] крајем 1861. је узроковала жестоке тензије између Сједињених Држава и Велике Британије. Да је Конфедерација стекла званично признање страних сила, то би представљао још један ударац циљевима Уније.
 
Сада када се рат водио у терминима слободе против робовласништва, британска или француска подршка Конфедерацији би изгледала као подршка робовласништву, које су обе силе укинуле. [[Хенри Брукс Адамс|Хенри Адас]] је приметио да је „Прокламација о еманципацији учинила више за нас него све пређашње победе наше дипломатије.“ У Италији, [[Ђузепе Гарибалди]] је хвалио Линколна као „наследника прегалаштва [[Џон Браун|Џона Брауна]]“. 6. августа 1863, Гарибалди је писао Линколну: ''Будућа поколења ће Вас звати великим еманципатором, а то је завиднија титула него што би било каква круна могла да буде, и већа ствар од било ког простог блага''.{{sfn|Mack Smith|1969|ppp=72}}
 
Алан Ван Дајк, раднички представник из [[Манчестер]]а је у писму Линколну навео: „Са радошћу Вас похваљујемо због многих одлучујућих корака према практичном спровођењу ваше вере у речи ваших великих Оснивача: 'Сви људи су створени слободни и једнаки'.“ Прокламација о еманципацији је послужила да ублажи тензије са Европом у вези са начином на који је Север водио рат, и у садејству са неуспелом јужњачком офанзивом код [[Битка код Антитама|Антитама]] је практично искључила могућност да Конфедерација прими међународну подршку у рату.
Ред 110:
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=Klingaman|first=William|title=Abraham Lincoln and the Road to Emancipation, 1861–1865|location=NY|publisher=Viking Press|year=2001|id=|pages=234}}
{{refbegin|2}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Berlin|first=Ira|title=Freedom: A Documentary History of Emancipation 1861–1867, Vol. 1: The Destruction of Slavery|location=Cambridge, UK|publisher=Cambridge University Press|year=1985|id=|pages=260}}
Линија 115 ⟶ 116:
* {{Cite book |ref= harv|last=Kolchin|first=Peter|title=American Slavery: 1619–1877|location=New York|publisher=Hill and Wang|year=1994|pages=82}}
* [http://www.questia.com/PM.qst?a=o&d=103250477 -{Herman Belz, ''Emancipation and Equal Rights: Politics and Constitutionalism in the Civil War Era'' (1978)}-]
* {{citeCite book|authorref=Crowther, harv|last=Crowther|first=Edward R.|chapter=Emancipation Proclamation|title=Encyclopedia of the American Civil War|editor1=Heidler, David S.|editor2=Heidler, Jeanne T.|year=2000|isbn=978-0-393-04758-5|pages=}}
* -{Christopher Ewan, "The Emancipation Proclamation and British Public Opinion" ''The Historian'', Vol. 67, 200}-5
* [http://www.questia.com/PM.qst?a=o&d=10793158 -{John Hope Franklin, ''The Emancipation Proclamation'' (1963)}-]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Прокламација_о_еманципацији”