Срећа — разлика између измена

2.825 бајтова додато ,  пре 11 година
проширено
(слика)
(проширено)
[[Image:smiley.svg|right|thumb|Смешко, симбол среће.]]
 
'''Срећа''' је емоционалносубјективно илистање осећајно[[задовољство|задовољства]] стањеживотном човекаситуацијом<ref којеname="Филозофски селексикон">Срећа, карактеришеФилозофија, осећањимаЕнциклопедијски уживањалексикон, иМозаик задовољствазнања, Београд 1973.</ref>, Каоповезано душевноса стањеосећајем испуњености и општиуживања. појамПојам срећасреће је билабио нашироко проучаванапроучаван и коментарисанаобјашњаван кроз целучитаву људску историју, света.што Ово одсликаваосликава универзални значај који људи придају срећи. Многи [[етичар]]и су срећу сматрали највећим добром и циљем људског понашања.
 
У стања која су блиско повезана са срећом укључени су здравље, богатство, усхићење или уживање у животу, здравље, сигурност, задовољство и [[љубав]]. У стања којасупротна су супротност овимасрећи укључени су патња, депресијатуга, тугастрепња, анксиозност или брига, и бол. Срећа се често повезује са присуством повољних услова као што су стабилан породични живот, брак испуњен љубављу и економска стабилност. Неповољни услови, као што су увредљиве и понижавајуће личне везе, несреће, губитак запослења и конфликти, смањују количинуизгледе срећеза коју личност може даличну доживисрећу. Међутим, премамноги мишљењумислиоци неколикосматрају древних као и модерних мислилаца,да срећа у многомеумногоме зависи и од става и перспективе којекоји [[човек]] заузимазаузме у таквим, неповољним, условима.
У [[Никомахова етика|Никомаховој етици]] , написаној 350. године п.н.е., [[Аристотел]] је тврдио да је срећа једина ствар коју људи желе само ради себе самих. Он примећује да човек жели богатство, не због тога да би постао богат, већ да би био срећан. Они који желе славу, не желе то да би постали славни, него зато што верују да ће им слава донети срећу. Многи етичари су износили аргументе о начину на који људи треба да се понашају, било индивидуално или колективно, засноване на претпоставци да такво, исправно, понашање треба на крају да има за резултат срећу. Такође и [[Утилитаризам|утилитаристи]], као што су [[Џон Стјуарт Мил]] и [[Џереми Бентам]] , залагали су се за срећу као највећи принцип етичког понашања.
 
Премда идеал среће садржи тежњу за бесконачним трајањем, насупрот несрећи која захтева пролазност, срећа се у стварном животу углавном јавља на тренутке, а трајније као пројекција у [[будућност]] (у виду [[нада|наде]]) или у прошлост (подсећање на драге успомене). Штавише, неки психолози и филозофи тврде да »среће уопште нема садашњости«, јер је човек спознаје тек на рушевинама пропале среће.<ref name="Филозофски лексикон"/>
У стања која су блиско повезана са срећом укључени су богатство, усхићење или уживање у животу, здравље, сигурност, задовољство и [[љубав]]. У стања која су супротност овима укључени су патња, депресија, туга, анксиозност или брига, и бол. Срећа се често повезује са присуством повољних услова као што су стабилан породични живот, брак испуњен љубављу и економска стабилност. Неповољни услови, као што су увредљиве и понижавајуће личне везе, несреће, губитак запослења и конфликти, смањују количину среће коју личност може да доживи. Међутим, према мишљењу неколико древних као и модерних мислилаца, срећа у многоме зависи и од става и перспективе које [[човек]] заузима у таквим, неповољним, условима.
 
== Филозофија среће ==
 
У многим системима античке етике ([[Демокрит]], [[киничари]], [[Епикур]]), остварење среће (или [[блаженство|блаженства]]) је врховни принцип моралног делања. У [[Никомахова етика|Никомаховој етици]] , написаној 350. године п.н.е., [[Аристотел]] је тврдио да је срећа једина ствар коју људи желе само ради себе самих. Он примећује да човек жели богатство, не због тога да би постао богат, већ да би био срећан. Они који желе славу, не желе то да би постали славни, него зато што верују да ће им слава донети срећу. Многи етичари су износили аргументе о начину на који људи треба да се понашају, било индивидуално или колективно, засноване на претпоставци да такво, исправно, понашање треба на крају да има за резултат срећу. Такође и [[Утилитаризам|утилитаристи]], као што су [[Џон Стјуарт Мил]] и [[Џереми Бентам]] , залагали су се за срећу као највећи принцип етичког понашања.
 
У хришћанској [[средњовековна филозофија|средњовековној филозофији]], насупрот тежњи за остварењем среће у овоземаљском животу, преовладава тежња да се »истинска« срећа остварује само у оностраности, лишеној случајних доживљаја пролазне среће.
 
У нововековној филозофији, срећу као критеријум етичког вредновања истичу [[Спиноза]], [[Лок]], филозофи просветитељства, француски материјалисти, [[Конт]], [[Фојербах]] и др.<ref name="Филозофски лексикон"/> [[Кант]] је противник поимања среће као највишег добра и залаже се за етику дужности, сматрајући да су »сви еудемонисти практички егоисти«.<ref name="Филозофски лексикон"/> [[Утилитаризам|Утилитаристи]], као што су [[Џон Стјуарт Мил]] и [[Џереми Бентам]], залагали су се за срећу као врховни принцип етичког делања. За Бентама је етички идеал »највећа срећа највећег броја људи«. Гете тврди да срећа наступа онда кад можемо у дело спровести оно што увиђамо као праведно и добро. Маркс сматра да је срећа читавог друштва потребна као предуслов среће сваке људске јединке.<ref name="Филозофски лексикон"/>
 
== Напомене ==
{{Напомене}}
== Види још ==
{{commonscat|Happiness}}
* [[Блаженство]]
 
== Спољашње везе ==
* [http://www.covermagazin.com/izvori-srece.htm Срећа]
* [http://www.pravoslavni-odgovor.com/Crkva_Hristova/sta_je_sreca.htm Срећа у хришћанству]
 
{{клица-психологија}}
{{Емоције}}
 
[[Категорија:Основне теме у етици]]
[[Категорија:Лични живот]]
[[Категорија:Психологија]]
 
[[ar:سعادة]]