Стојан Грујичић — разлика између измена

|професија=радник

|члан КПЈ од=[[1942]].

'''Стојан Грујичић Јаруга''' ([[1919]]-[[1999]]) заменик команданта Четвртог батаљона [[Једанаесте крајишке бригаде|Једанаесте крајишке бригаде]] и народни херој Југославије.

 

Рођен је [[19. децембра]] [[1919]]. године у селу [[Међувође|Међувођу]], код [[Кнежица|Кнежице]], општина [[Приједор]]. У основној школи, коју је завршио у родном селу, код учитеља [[Милош Шиљеговић|Милоша Шиљеговића]] (касније једног од својих команданата), Јаруга је већ тада постао познат по несташлуцима. Сиромашни родитељи нису били у стању да га школују, па је остао у селу и бавио се земљорадњом. Када је мало одрастао, пошао је у свет, као и многи његови вршњаци испод [[Козара|Козаре]]. Јаруга најчешће радио као физички-сезонски радник на градилиштима у [[Београд]]у и [[Нови Сад|Новом Саду]]. Војску [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] је одслужио у артиљериској, противтенковској јединици.

 

Када су, после устанка под [[Козара|Козаром]], августа [[1941]]. године, створене партизанске чеете, Јаруга је дошао на Витловску Косу, и у Другој чети положио партизанску заклетву. У свим њеним окршајима, посебно оним вођеним у новембру и децембру [[1941]]. године, Јаруга је показао изузетну храброст, као и у време жестоких сукоба с [[Немци|Немцима]], јануара и фебруара [[1942]]. године. Извесно време је био и курир Прве партизанске ваздухопловне базе у [[Међувође|Међувођу]], која је успостављена маја [[1942]]. године, доласком авиона [[Фрањо Клуз|Фрање Клуза]] и [[Руди Чајавец|Рудија Чајевца]].

 

 

У борбама које је водила [[Пета козарска бригада]] од свог оснивања, септембра [[1942]]. године у Подгрмечу и бихаћкој операцији, дуж утврђења према [[Босански Нови|Босанском Новом]] и Љубији, при поновном преласку бригаде на [[Козара|Козару]] и жестоким окршајима код Клашница, усиљеном маршу према реци [[Сана|Сани]] и у борбама током [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]], Јаруга је био један од првих партизанских артиљераца. Као нишанџија, тукао је [[Немци|Немце]] код [[Бенковац|Бенковца]], јануара [[1943]]. године. Из непосредне близине дочекао је тенкове на цести код Лушци Паланке и ако је имао само три гранате уништио је два тенка.

 

 

Учествовао је у многобројним борбама које је [[Једанаеста крајишка бригада]] водила на подручју [[Козара|Козаре]] и [[Подгрмеч]]а, од свог формирања [[8. септембра]] [[1943]]. године. Јаруга се с извиђачком четом, као њен командир, често провлачио кроз непријастељске редове. На Хамбаринама, код Љубије, увукавши се неприметно у непријатељску позадину, дочекао је у заседи петоро кола с [[Усташе|усташама]] и ратним материјалом. Посебно се истакао у акцији на друму Драготиња-Брезичани, августа [[1943]]. године, када је разбијен моторизовани батаљон немачке "Тигар" дивизије и убијено 143, а заробљено 42 непријатељска војника. У ослобођењу [[Козарац|Козарца]], [[9. јул]]а [[1944]]. године, због изванредно ефикасног гађања непријатељских утврђења, Јаругу је похвалио Штаб бригаде.

 

За несебичну пожртвованост у борби против непријатеља, и многобројне подвиге, на смотри [[Једанаеста крајишка бригада|Једанаесте крајишке бригаде]], [[18. октобра]] [[1944]]. године, [[Петар Војиновић]], командант [[Четврта крајишка дивизија НОВЈ|Четврте крајишке ударне дивизије]], прочитао је указ о додељивању [[Орден народног хероја|Ордена народног хероја]] Стојану Грујичићу Јаруги. Захваљујући на високом признању, Јаруга је тада рекао: '' "Настојаћу да га још више оправдам" ''.