Милан Кујунџић Абердар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 27:
Гимназију је учио у Београду и Панчеву, а уписао се на правни одсек [[Лицеј]]а у Београду. Због турског бомбардовања Београда 1862. прекинуо је студије и постао коњички десетар.<ref name=legat/> Након тога добија стипендију српске владе и одлази да студира филозофију у Бечу, Минхену и Паризу, а онда и на [[Универзитет Оксфорд|Оксфорду]]. Пре него што је завршио студије, 1866. министар просвете га враћа у Србију да преузме катедру филозофије на Великој школи.<ref name=legat/>
Био је професор философије на Великој школи, секретар [[Српско учено друштво|Српског ученог друштва]] (од 1873. до 1882.)
Као [[Списак министара просвете Србије|министар просвете и црквених дела]], издејствовао је 1886. године укидање двају српских православних епархија, [[Шабачко-ваљевска епархија|Шаачке]] и [[Тимичка епархија|Неготинске]], што је било супротно жељама Светог архијерејског синода и потребама Праволавне цркве у [[Краљевина Србија|Краљевини Србији]].{{sfn|Пузовић|1995|p=143-158}}
Када је [[5. април]]а [[1887]]. краљ [[Милан Обреновић]] именовао првих 16 академика [[Српска академија наука и уметности|Српске краљевске академије]], међу њима је био и Милан Кујунџић Абердар.
| |||