Rade Marjanović (hirurg) — разлика између измена

Dr Rade Marjanović (1926-1996) primarijus, specijalista opšte hirurgije, rođen u selu [[Трнавци (Александровац)|Trnavci]], [[Општина Александровац|Aleksandrovac]] Župski u učiteljskoj porodici.Početak [[Други светски рат у Југославији|Drugog svetskog rata]] dočekao je u 8 razredu gimnazije gde je mobilisan za [[Сремски фронт|Sremski front]] i kao borac 6 Crnogorske brigade, pod punom ratnom opremom koja je bila teža od njega, prošao je put od [[Крушевац|Kruševca]] preko [[Краљево|Kraljeva]], [[Ужице|Užica]], [[Град Београд|Beograda]], [[Сремски управни округ|Srema]], [[Босна и Херцеговина|Bosne]] i preko [[Дрина|Drine]], sve kroz borbu polubos, polugo i gladan.To ga je naučilo trpljenju i takav je ostao do kraja života.Još u ratu se opredelio za medicinu, koju je upisao u [[Град Београд|Beogradu]] 1946 godine.U jesen 1948 godine upoznao je svoju buduću suprugu Radmilu koja je te godine upisala medicinu.U leto 1951 godine kao studenti (usled nedostatka lekarskog kadra) prijavili su se za vakcinaciju dece u aleksandrovačkom Srezu.Krećući se od sela do sela po obroncima [[Копаоник|Kopaonika]] i [[Жељин|Željina]], prevaljujući veliki deo puta na konjima.Mladi budući lekari su se osećali kao pioniri koji su krčili put u budućnost.

 

Sredinom 1953 godine kada je Rade diplomirao, trebao doneti odluku: da li će ostati u [[Град Београд|Beogradu]] gde mu se nudio posao na klinici, ili će u provinciju.I on i njegova supruga su osećali da su se već vezali za taj planinski kraj, skromni čestiti planinski narod i da kao lekari tamo najbolje mogu da pomognu.Ta vezanost je ostala čak i kada su nešto kasnije prešli u kruševačku bolnicu.Ljudi sa [[Копаоник|Kopaonika]] su tražili dr Marjanovića, da im pomogne ne samo kao lekar nego i kao čovek.On je za njih uvek imao vremena.U leto iste godine su dr Rade i njegova supruga stigli čezom iz [[Трнавци (Александровац)|Trnavaca]], preko [[Шљивово|Šljivova]] i [[Ботуња (Брус)|Botunje]] do visokog prevoja Slave odakle su ugledali mestašce na jednoj zaravni iznad koga se uzdizao [[Копаоник|Kopaonik]].Bio je to [[Општина Брус|Brus]].Nakon nekoliko meseci vraća se sa porodicom u [[Град Београд|Beograd]] da završi pripravnički staž, tada se upoznaje sa [[Вукан Чупић|Prof.dr Vukanom Čupićem]], osnivačem instituta za majku i dete u [[Град Београд|Beogradu]].Postali su dobri prijatelji i saradnici, cenio je entuzijazam sa kojim Dr Marjanović priča o svom budućem poslu tako da je po njegovom savetu završio kurs „Socijalne pedijatrije“ i bio osposobljen za rad sa decom.Baš u to vreme je bio na stažu kod  Prof. Jovčića na dečjoj hirurgiji, oduševljen Radetovom nadarenošću za hirurgiju predložio mu je da ostane kod njega na klinici u [[Универзитетска дечја клиника у Београду|Tiršovoj]].Bilo je to veliko iskušenje za mladog Dr Marjanovića, ali je ostao dosledan-vraća se u [[Општина Брус|Brus]].Leta 1954 godine u saradnji sa [[UNICEF|UNICEF-om]] formirana je grupa lekara, u koju je bio pozvan Dr Marjanović, za obilazak dečijih ustanova po užoj [[Србија|Srbiji]] i [[Косово|Kosovu]].

 

 

Dr Rade je bio izuzetan čovek, čega ni sam nije bio svestan jer je bio skroman i sve što je radio, radio je sa lakoćom i bez pompe, a sve teške stvari koje su mu se u životu događale podnosio je sa velikom strpljivošću uz veru i nadu da "posle kiše mora da ogreje sunce."

==reference==

<ref>http://dzbrus.org.rs/</ref>