Али Шариати — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 47:
| фусноте =
}}
'''Али Шариати Мазинани''' ([[Персијски језик|персијски]]: علی شریعتی مزینانی‎‎; 23. новембар 1933—18. јун 1977) је био [[Иран|ирански]] револуционар и социолог који се бавио социологијом религије. Сматра се једним од најутицајнијих иранских интелектуалаца 20. века <ref>{{Cite bookharvnb|last1=Gheissari|first1=Ali|title=Iranian Intellectuals in the Twentieth Century|year=1998|publisher=University of Texas Press|location=Austin}}</ref> и називан је својевремено идеологом иранске револуције.<ref>{{Cite book|last1=Abrahamian|first1=Ervand|title=Ali Shariati: Ideologue of the Iranian Revolution|year=1993|publisher=University of California Press|location=Los Angeles|pagespp=25--28}}</ref>
 
== Биографија ==
 
Али Шариати је рођен 1933. године у Кахаку (село у Мазинану), предграђу Сабзевара, који се налази на североистоку [[Иран]]а.<ref>{{Cite booksfn|last1=Rahnema|first1=Ali|title=An Islamic Utopian. A Political Biography of Ali Shari'ati|year=2000|publisher=I.B. Tauris|location=London|pagesp=35}}</ref> Чланови породице са очеве стране су били свештеници.<ref>{{cite web|last1last=Rakel|first1first=E.P.|title=The Iranian Political Elite, State and Society Relations, and Foreign Relations since the Islamic Revolution|url=http://dare.uva.nl/document/104471|publisher=University of Amsterdam}}</ref> Његов отац, Мухамед-Таки, био је учитељ и исламски учењак, и он је 1947. године отворио „Центар за ширење исламских истина“ ([[Мешхед|Машхад]], [[Покрајина Разави Хорасан|Хорасан провинција]]),<ref>{{Cite booksfn|last1=Rahnema|first1=Ali|title=An Islamic Utopian. A Political Biography of Ali Shari'ati|year=2000|publisher=I.B. Tauris|location=London|pagesp=13}}</ref> друштвени [[Ислам|исламски]] форум који се уплео у покрет за национализацију нафте 50.-их година 20. века.<ref>{{citeCite book|last1last=Rahnema|first1first=Ali|title=An Islamic Utopian. A Political Biography of Ali Shari'ati|year=2000|publisher=I.B. Tauris|location=London|pages=13--18}}</ref> Шариатијева мајка је пореклом из ситне земљовласничке породице из [[Sabzevar|Сабзевара]], малог града близу [[Мешхед|Машхада]].<ref name="google105">{{cite book|last1last=Abrahamian|first1first=Ervand|title=Radical Islam: The Iranian Mojahedin|year=1989|publisher=I.B.Tauris|isbn=978-1-85043-077-3|url=https://books.google.com/books?id=nCVsR1cJc7oC&printsec=frontcover&dq=The+Iranian+Mojahedin&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwidqayclsXRAhUxSJoKHTSiBiwQ6AEIGTAA#v=onepage&q=%20shariati&f=false|pages=105}}</ref>
 
Кроз године проведене на Учитељском факултету у [[Мешхед|Машхаду]], Шариати је био у додиру са младим људима који су били из мање привилегованих економских слојева друштва, и први пут је видео немаштину и потешкоће који су постојали у Ирану у том периоду. Истовремено, био је изложен многим утицајима Западне [[Филозофија|филозофске]] и [[Политика|политичке]] мисли. Покушао је да објасни и пружи решења за проблеме са којима су се суочавала муслиманска друштва кроз традиционалне исламске принципе уплетене са разумевањем савремене [[Социологија|социологије]] и [[Филозофија|филозофије]]. Његови чланци из тог доба, које је писао за машхадске дневне новине ''Khorasan'', показују његов развијајући [[еклектицизам]] и познавање идеја савремених мислилаца, попут Џемалдина ал Афганија, Мухамад Икбала, Пакистанца, као и [[Сигмунд Фројд|Сигмунда Фројда]] и [[Alexis Carrel|Алексис Карела]].<ref>{{cite book|last1last=Rahnema|first1first=Ali|title=An Islamic Utopian. A Political Biography of Ali Shari'ati|year=2000|publisher=I.B. Tauris|location=London|pages=61--68}}</ref>
 
1952. год. је постао средњошколски професор и основао је Удружење исламских ученика, што је довело до његовог хапшења након демонстрација 1953. године. Када је збачен Мосадек, постао је члан Националног фронта. Дипломирао је на Универзитету у Машхаду 1955. године. Поново је ухапшен 1957. г. од стране иранске полиције, заједно са још 16 чланова Националног покрета отпора.
Ред 75:
Шариати је био истакнути исламски филозоф који је тврдио да добро друштво треба да буде у складу са исламским вредностима; тврдио је да би улога владе требало да буде да води друштво на најбољи могући начин, а не да управља друштвом на најбољи могући начин.<ref>{{cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=0evSkdzXF_4|title=[ENG SUBS] Dr. Ali Shariati on Role of Leadership in West vs Role of Leadership in Shiism|first=|last=abedararea2|date=31. 10 2011|publisher=|accessdate = 8. 2. 2018|via=YouTube}}</ref> Он је веровао да најученији чланови улеме (свештенства) треба да играју улогу у вођењу друштва, јер они најбоље разумеју како управљати исламским системом вредности, засниваним на учењима [[Мухамед|пророка]] и [[Dvanaest imama|дванаест имама]].<ref name="youtube1">{{cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=6RjiWLcuyQA|title=[ENG SUB ] Dr. Ali Shariati on Guardianship of the Jurist|first=|last=|date = 31. 10. 2011|publisher=|accessdate = 8. 2. 2018|via=YouTube}}</ref> Тврдио је да је улога свештенства да води друштво у складу са исламским вредностима како би људи напредовали до својих највиших потенцијала, а не да се служе хедонистичким жељама индивидуалаца као на Западу.<ref name="youtube1"/>
 
Шаријатијева дела су била под великим утицајем идеологизације Трећег света са којом се сусрео као студент у Паризу, идејама да би класни рат и револуција довели до правичног бескласног друштва, с једне стране, а с друге стране, довели до [[Епистемологија|епистемолошког]] [[Деколонизација|деколонијалистичког]] размишљања његовог времена. Сматра се да је усвојио идеју ''[[Gharbzadegi|Gharbzadegi'']] од [[Џалал Ал-е Ахмад]]а и дао јој најживахнији и најутицајнији живот.<ref>{{cite book|last1last=Mottahedeh|first1first=Roy|title=The Mantle of the Prophet: Religion and Politics in Iran|pages=330}}</ref>
 
Тежио је ка томе да претвори ове идеје у културне симболе [[Шиизам|шиитског ислама]] на које би Иранци могли да прихвате. Веровао је да шиити не би требало само да чекају повратак дванаестог имама, већ да активно раде ка томе да убрзају његов повратак борећи се за социјалну правду, „чак до тачке прихватања мучеништва“, говорећи „сваки дан је [[Ašura|Ашура]], свако место је Карбала“.<ref>{{cite book|last1last=Nasr|first1first=Vali|title=The Shia Revival|year=2006|publisher=Norton|pages=128--129}}</ref> Кад је писао писма Фанону, за разлику од њега, Шариати је веровао да није истина да се религија мора оставити по страни у борби против [[Империјализам|империјализма]]. Шариати је такође веровао да људи могу да се боре са [[Империјализам|империјализмом]] искључиво кроз опоравак свог културног идентитета. У неким земљама је такав идентитет повезан са верским основама. Позивао се на максиму повратка себи.<ref>{{cite book|last1last=Gharagozlu|first1first=Naser|title=From blank revolution to Islamic revolution|year=2006|pages=87}}</ref>
 
=== Шариати и социјализам ===
 
Чини се да је његова тежња ка социјализму као идеји почела са превођењем књиге с арапског о Абу Зару, првим представником исламског социјализма и савремиником Посланика. Неки мислиоци су чак називали Шариатија модерним Абу Заром у Ирану.<ref>{{cite book|last1last=Abrahamian|first1first=Ervand|title=Radical Islam: The Iranian Mojahedin|year=1989|publisher=I.B.Tauris|isbn=978-1-85043-077-3|url=https://books.google.com/books?id=nCVsR1cJc7oC&printsec=frontcover&dq=The+Iranian+Mojahedin&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwidqayclsXRAhUxSJoKHTSiBiwQ6AEIGTAA#v=onepage&q=%20shariati&f=false|pages=106}}</ref>
 
У свим његовим мислима постоји инсистирање на неопходност револуционарне акције, веровао је у то да [[марксизам]] трећем свету није могао да пружи идеолшко средство за сопствену слободу. Једна од његових премиса је да је ислам по природи револуционарна идеологија. Стога би ислам могао бити прихваћен као идеологија у савременом свету. Према Шаријатију, историјски и оригинални темељ људских проблема је у настанку приватног власништва. Сматра да је, у савременом добу, појава машине друга најфундаменталнија промена човечанства. Штавише, приватно власништво и појава машине сматра двема заокретима историје. Међутим, Шариати критикује историјски развој религије и савремених филозофских и идеолошких покрета који имају везе и са приватним власништвом и са појавом машина.
Ред 87:
==== Епистемологија ====
 
Шариати је развио идеју социјалних, културних и историјских непредвидивости верског знања у социологији. Шариати је веровао у земаљску религију и у друштвени контекст у коме се тумачи значење друштва. Такође је наглашавао да религију разуме историјски јер је [[социологија|социолог]]. Као што је сам рекао, бавио се историјским и друштвеним јединством (''тавхид''), а не истином узвишене књиге [[Куран]]а, или [[Мухамед]]ом или [[Алија|Алијом]].<ref>{{cite book|last1last=Ghamari-Tabrizi|first1first=Behrooz|last2=Soroush|first2=Abdolkarim|title=The Oxford Handbook of Islam and Politics, Edited by John L. Esposito and Emad El-Din Shahin|year=2013}}</ref>
 
== Филозофија историје ==
 
Потпуно супротно од [[Георг Вилхелм Фридрих Хегел|Хегела]] и његове филозофије историје, Шариати је веровао да није тачно да је цивилизован човек мање свестан од данашњих људи, али да постоји разлика међу њима. Цивилизован човек је могао да говори о себи више него Свемир и нови људи који су заузети стварношћу и Свемиром у којем нема места за њих и за мистицизам и религију. Наравно, он зна за кретање душе у Хегеловој филозофији и историји као у једном смислу тачне.<ref>{{cite web|last1last=Rasekhi|first1first=Ahmad|title=Shariati and the hegel's philosophy of history|url=http://www.noormags.ir/view/fa/articlepage/16475/%d8%b4%d8%b1%db%8c%d8%b9%d8%aa%db%8c-%d9%88-%d9%81%d9%84%d8%b3%d9%81%d9%87-%d8%aa%d8%a7%d8%b1%db%8c%d8%ae-%d9%87%da%af%d9%84?q=%D9%87%D8%A8%D9%88%D8%B7%20%D8%B4%D8%B1%DB%8C%D8%B9%D8%AA%DB%8C&score=120.44966&rownumber=1|publisher=Keyhan Farhangi}}</ref>
 
== Политичка филозофија ==
Ред 111:
== Погледи других на Шаријатија ==
 
Постоји много присталица и противника Шаријатијевих погледа на свет. Мора се обратити пажња на чињеницу да ставовин Шаријатија из раних дана Исламске републике Ирана, нису оно што су му приписвале неке револуционарне групе. Штавише, Шариати је био довљно позната личност. Према речима [[Али Хамнеј|Сејед Алија Хаменеија]], Шариати је имао и позитивне и негативне особине. Он је сматрао да није фер да се Шариати сматра неким ко је био у оштрим несугласицама са исламском свештенством. Једна од позитивних особина Шаријатија је била та што је објашњавао појам прогресије простим и одговарајућим језиком за своју генерацију. Шариати не само да није био противник свештенства, већ је веровао у намере и њихове тенденције. Неки учењаци, попут Елизабете Ф. Томсон, покушали су да увиде неке сличности између Шаријатија и његове улоге у исламској револуцији у Ирану и Сајида Кутба у Египту. Једна од сличности је да су обојица поплочали пут до неизбежне револуције у Ирану и Египту. Обојица су имала жељу да доминира исламска култура. Обојица су волели револуционаран приступ владајућим вредностима и нормама. За њих је исламизам трећа опција, заједно са америчким и руским обрасцима. Истовремено, они нису били потпуно утопијски настројени, него су делом били исламисти. Разлика између њих је да је Шариати био међу левицом, а Кутб међу конзервативцима. Према мишљењу Телеганија, Шариати је био мислилац који је покренуо школу револуције. Школа је наводила младе да револуционарно делују. Бехешти тврди да је Шариатијев рад главни разлог исламске револуције.<ref name="google105"/> Према мишљењу Хамида Енајата, Шариати не само да је био теоретичар, него и присталица исламског радикализма. Он је веровао да се Шариати може сматрати оснивачем исламског социјализма. Стога Енајат сматра да је Шариати неко ко је много вољен и популаран у исламском радикализму и социјализму. Наклоност младих према Шаријатију је била већа него према било ком другом исламском интелектуалцу.<ref>{{cite book|last1last=Enayat|first1first=Hamid|title=Modern Islamic Political Thought|year=2008|publisher=Acls History E Book Project|isbn=978-1-59740-460-0|pages=}}</ref>
 
Према мишљењу Хамида Елгара, Шариати је био најбитнији идеолог исламске револуције.<ref name="autogenerated30">{{cite book|last1last=Vakili|first1first=Abdollah|title=Ali shariati and the mystical tradition of islam|year=1991|publisher=Institute of Islamic studies,Mc Gill University|pages=30--37}}</ref> Насупрот томе, неки учењаци нису сматрали Шариатија за теоретичара револуције. Берк је рекао да не може да прича о Шаријатију као делу система.<ref name="autogenerated30"/>
 
== Легат ==
Ред 119:
Шариатијеве најбитније књиге и говори:
 
* ''[[Hajj (The Pilgrimage)|Hajj (Ходочашће)]]''<ref name="shariati1">{{cite web|title=Ali Shariati علی شریعتی|url=http://www.shariati.com/kotob.html|accessdate=23. 4. 2017..}}</ref>
* ''[[Hubut in Kavir|Hubut in Kavir (Пад у Кавиру)]]
* ''[[Guftuguhaye Tanha’i]]
Ред 167:
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last1last=Rahnema|first1first=Ali|title=An Islamic Utopian. A Political Biography of Ali Shari'ati|year=2000|publisher=I.B. Tauris|location=London|pages=13--18}}
* {{Cite book |ref= harv|last1last=Rahnema|first1first=Ali|title=An Islamic Utopian. A Political Biography of Ali Shari'ati|year=2000|publisher=I.B. Tauris|location=London|pages=3513}}
* {{Cite book |ref= harv|last1last=AbrahamianRahnema|first1first=ErvandAli|title=AliAn Shariati:Islamic IdeologueUtopian. A Political Biography of the IranianAli RevolutionShari'ati|year=19932000|publisher=UniversityI.B. of California PressTauris|location=Los AngelesLondon|pages=25--2835}}
* {{Cite book |ref= harv|last1last=GheissariAbrahamian|first1first=AliErvand|title=IranianAli IntellectualsShariati: inIdeologue of the TwentiethIranian CenturyRevolution|year=19981993|publisher=University of TexasCalifornia Press|location=AustinLos Angeles|pages=25--28}}
* {{Cite book |ref= harv|last1last=ChehabiGheissari|first1first=Houshang|last2=Abisaab|first2=Rula JurdiAli|title=DistantIranian Relations: Iran and LebanonIntellectuals in the LastTwentieth 500 YearsCentury|year=20061998|publisher=I.B.Tauris|isbn=978-1-86064-561-7University of Texas Press|pageslocation=183Austin}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Chehabi|first=Houshang|last2=Abisaab|first2=Rula Jurdi|title=Distant Relations: Iran and Lebanon in the Last 500 Years|year=2006|publisher=I.B.Tauris|isbn=978-1-86064-561-7|pages=183}}
 
== Даља читања ==