Али Шариати — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
м Разне исправке |
||
Ред 47:
| фусноте =
}}
'''Али Шариати Мазинани''' ([[Персијски језик|персијски]]: علی شریعتی مزینانی; 23. новембар 1933—18. јун 1977) је био [[Иран|ирански]] револуционар и социолог који се бавио социологијом религије. Сматра се једним од најутицајнијих иранских интелектуалаца 20. века <ref>{{
== Биографија ==
Али Шариати је рођен 1933. године у Кахаку (село у Мазинану), предграђу Сабзевара, који се налази на североистоку [[Иран]]а.
Кроз године проведене на Учитељском факултету у [[Мешхед|Машхаду]], Шариати је био у додиру са младим људима који су били из мање привилегованих економских слојева друштва, и први пут је видео немаштину и потешкоће који су постојали у Ирану у том периоду. Истовремено, био је изложен многим утицајима Западне [[Филозофија|филозофске]] и [[Политика|политичке]] мисли. Покушао је да објасни и пружи решења за проблеме са којима су се суочавала муслиманска друштва кроз традиционалне исламске принципе уплетене са разумевањем савремене [[Социологија|социологије]] и [[Филозофија|филозофије]]. Његови чланци из тог доба, које је писао за машхадске дневне новине ''Khorasan'', показују његов развијајући [[еклектицизам]] и познавање идеја савремених мислилаца, попут Џемалдина ал Афганија, Мухамад Икбала, Пакистанца, као и [[Сигмунд Фројд|Сигмунда Фројда]] и [[Alexis Carrel|Алексис Карела]].<ref>{{cite book|
1952. год. је постао средњошколски професор и основао је Удружење исламских ученика, што је довело до његовог хапшења након демонстрација 1953. године. Када је збачен Мосадек, постао је члан Националног фронта. Дипломирао је на Универзитету у Машхаду 1955. године. Поново је ухапшен 1957. г. од стране иранске полиције, заједно са још 16 чланова Националног покрета отпора.
Ред 75:
Шариати је био истакнути исламски филозоф који је тврдио да добро друштво треба да буде у складу са исламским вредностима; тврдио је да би улога владе требало да буде да води друштво на најбољи могући начин, а не да управља друштвом на најбољи могући начин.<ref>{{cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=0evSkdzXF_4|title=[ENG SUBS] Dr. Ali Shariati on Role of Leadership in West vs Role of Leadership in Shiism|first=|last=abedararea2|date=31. 10 2011|publisher=|accessdate = 8. 2. 2018|via=YouTube}}</ref> Он је веровао да најученији чланови улеме (свештенства) треба да играју улогу у вођењу друштва, јер они најбоље разумеју како управљати исламским системом вредности, засниваним на учењима [[Мухамед|пророка]] и [[Dvanaest imama|дванаест имама]].<ref name="youtube1">{{cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=6RjiWLcuyQA|title=[ENG SUB ] Dr. Ali Shariati on Guardianship of the Jurist|first=|last=|date = 31. 10. 2011|publisher=|accessdate = 8. 2. 2018|via=YouTube}}</ref> Тврдио је да је улога свештенства да води друштво у складу са исламским вредностима како би људи напредовали до својих највиших потенцијала, а не да се служе хедонистичким жељама индивидуалаца као на Западу.<ref name="youtube1"/>
Шаријатијева дела су била под великим утицајем идеологизације Трећег света са којом се сусрео као студент у Паризу, идејама да би класни рат и револуција довели до правичног бескласног друштва, с једне стране, а с друге стране, довели до [[Епистемологија|епистемолошког]] [[Деколонизација|деколонијалистичког]] размишљања његовог времена. Сматра се да је усвојио идеју ''[[Gharbzadegi|Gharbzadegi'']] од [[Џалал Ал-е Ахмад]]а и дао јој најживахнији и најутицајнији живот.<ref>{{cite book|
Тежио је ка томе да претвори ове идеје у културне симболе [[Шиизам|шиитског ислама]] на које би Иранци могли да прихвате. Веровао је да шиити не би требало само да чекају повратак дванаестог имама, већ да активно раде ка томе да убрзају његов повратак борећи се за социјалну правду, „чак до тачке прихватања мучеништва“, говорећи „сваки дан је [[Ašura|Ашура]], свако место је Карбала“.<ref>{{cite book|
=== Шариати и социјализам ===
Чини се да је његова тежња ка социјализму као идеји почела са превођењем књиге с арапског о Абу Зару, првим представником исламског социјализма и савремиником Посланика. Неки мислиоци су чак називали Шариатија модерним Абу Заром у Ирану.<ref>{{cite book|
У свим његовим мислима постоји инсистирање на неопходност револуционарне акције, веровао је у то да [[марксизам]] трећем свету није могао да пружи идеолшко средство за сопствену слободу. Једна од његових премиса је да је ислам по природи револуционарна идеологија. Стога би ислам могао бити прихваћен као идеологија у савременом свету. Према Шаријатију, историјски и оригинални темељ људских проблема је у настанку приватног власништва. Сматра да је, у савременом добу, појава машине друга најфундаменталнија промена човечанства. Штавише, приватно власништво и појава машине сматра двема заокретима историје. Међутим, Шариати критикује историјски развој религије и савремених филозофских и идеолошких покрета који имају везе и са приватним власништвом и са појавом машина.
Ред 87:
==== Епистемологија ====
Шариати је развио идеју социјалних, културних и историјских непредвидивости верског знања у социологији. Шариати је веровао у земаљску религију и у друштвени контекст у коме се тумачи значење друштва. Такође је наглашавао да религију разуме историјски јер је [[социологија|социолог]]. Као што је сам рекао, бавио се историјским и друштвеним јединством (''тавхид''), а не истином узвишене књиге [[Куран]]а, или [[Мухамед]]ом или [[Алија|Алијом]].<ref>{{cite book|
== Филозофија историје ==
Потпуно супротно од [[Георг Вилхелм Фридрих Хегел|Хегела]] и његове филозофије историје, Шариати је веровао да није тачно да је цивилизован човек мање свестан од данашњих људи, али да постоји разлика међу њима. Цивилизован човек је могао да говори о себи више него Свемир и нови људи који су заузети стварношћу и Свемиром у којем нема места за њих и за мистицизам и религију. Наравно, он зна за кретање душе у Хегеловој филозофији и историји као у једном смислу тачне.<ref>{{cite web|
== Политичка филозофија ==
Ред 111:
== Погледи других на Шаријатија ==
Постоји много присталица и противника Шаријатијевих погледа на свет. Мора се обратити пажња на чињеницу да ставовин Шаријатија из раних дана Исламске републике Ирана, нису оно што су му приписвале неке револуционарне групе. Штавише, Шариати је био довљно позната личност. Према речима [[Али Хамнеј|Сејед Алија Хаменеија]], Шариати је имао и позитивне и негативне особине. Он је сматрао да није фер да се Шариати сматра неким ко је био у оштрим несугласицама са исламском свештенством. Једна од позитивних особина Шаријатија је била та што је објашњавао појам прогресије простим и одговарајућим језиком за своју генерацију. Шариати не само да није био противник свештенства, већ је веровао у намере и њихове тенденције. Неки учењаци, попут Елизабете Ф. Томсон, покушали су да увиде неке сличности између Шаријатија и његове улоге у исламској револуцији у Ирану и Сајида Кутба у Египту. Једна од сличности је да су обојица поплочали пут до неизбежне револуције у Ирану и Египту. Обојица су имала жељу да доминира исламска култура. Обојица су волели револуционаран приступ владајућим вредностима и нормама. За њих је исламизам трећа опција, заједно са америчким и руским обрасцима. Истовремено, они нису били потпуно утопијски настројени, него су делом били исламисти. Разлика између њих је да је Шариати био међу левицом, а Кутб међу конзервативцима. Према мишљењу Телеганија, Шариати је био мислилац који је покренуо школу револуције. Школа је наводила младе да револуционарно делују. Бехешти тврди да је Шариатијев рад главни разлог исламске револуције.<ref name="google105"/> Према мишљењу Хамида Енајата, Шариати не само да је био теоретичар, него и присталица исламског радикализма. Он је веровао да се Шариати може сматрати оснивачем исламског социјализма. Стога Енајат сматра да је Шариати неко ко је много вољен и популаран у исламском радикализму и социјализму. Наклоност младих према Шаријатију је била већа него према било ком другом исламском интелектуалцу.<ref>{{cite book|
Према мишљењу Хамида Елгара, Шариати је био најбитнији идеолог исламске револуције.<ref name="autogenerated30">{{cite book|
== Легат ==
Ред 119:
Шариатијеве најбитније књиге и говори:
* ''[[Hajj (The Pilgrimage)|Hajj (Ходочашће)]]''<ref name="shariati1">{{cite web|title=Ali Shariati علی شریعتی|url=http://www.shariati.com/kotob.html|accessdate=23. 4. 2017
* ''[[Hubut in Kavir|Hubut in Kavir (Пад у Кавиру)]]
* ''[[Guftuguhaye Tanha’i]]
Ред 167:
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|
* {{Cite book |ref= harv|
* {{Cite book |ref= harv|
* {{Cite book |ref= harv|
* {{Cite book |ref= harv|
* {{Cite book |ref= harv|last=Chehabi|first=Houshang|last2=Abisaab|first2=Rula Jurdi|title=Distant Relations: Iran and Lebanon in the Last 500 Years|year=2006|publisher=I.B.Tauris|isbn=978-1-86064-561-7|pages=183}}
== Даља читања ==
|