Рендгенски зраци — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Поправљене везе: ФолијаФолија (техника)
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 7:
== Настајање X-зрака ==
 
X-зрачење се добија у [[вакуумскаелектронска цевцијев|вакуумским цевима]] за електрично пражњење када сноп високоенергетских електрона произведених на катоди интерагује са анодом. [[ЕлектрониЕлектрон]]и су убрзани напонима од 10.000 до 100.000 волти, а кочењем на аноди електрони као наелектрисане честице емитују [[електромагнетно зрачење]] високих енергија познато као X-зрачење.<ref name="a">Физика атома, Ј. Пурић, И. Дојчиновић, Завод за уџбенике, Београд. {{page|year=2013|isbn=978-86-17-17991-3|pages=}}</ref>
 
Цеви у којима се производе X-зраци називају се рендгенске цеви. Рендгенска цев је најчешће дужине око 20–25 cm и пречника око 15 cm. Она је кључни део апарата за рендгенско зрачење. Из цеви је уклоњен ваздух и притисак је 510 милибара. [[Катода]] је негативна електрода, прави се од материјала са високом тачком топљења. Да би површина са које се електрони емитују била што већа — катоде се модификују у спиралу. Новији уређаји имају две спирале. Постављена је унутар челичног оквира који је на негативном напону. [[Анода]] је позитивна и налази се насупрот катоде. Најчешће је направљена у облику је диска који се ротира. Оклоп цеви састављен је из 2 слоја који чине изолациони материјали и олово. Олово је ту због заштите пацијента и лекара и због заштите самог уређаја од механичких оштећења. За добијање задовољавајуће слике битна су три параметра: анодни напон, анодна струја и време експозиције. Фокус може бити електрични, реални или оптички, тј. пројекција реалног.
Ред 41:
Настанак рендгенске слике подложан је законима оптике одн. централне или конусне пројекције и законима [[Апсорпција|апсорције]]. Наиме, рендгенски зрачни сноп по изласку из цеви кроз округли отвор тубуса или четвртасти отвор визир-тубуса има у простору аспект [[Купа (геометрија)|купе]] или [[Пирамида (геометрија)|пирамиде]] са врхом на тубусу. Средишна линија зрачног снопа од врха купе или пирамиде назива се централним знакком (ЦЗ). Рендгенски зраци се простиру радијарно и праволинијски. Са тог аспекта рендгенска слика би требало да буде аналогна светлосној слици. Међитим, при интерпретацији рендгенске слике морају се имати у виду три битна својства по којима се разликују од светлосне слике:
 
Рендгенска слика је феномен слојева.<ref>[http://www.radiologyinfo.org/en/submenu.cfm?pg=xray X-ray (Radiography)]</ref> Рендгенска слика настаје феноменом апсорпције по правилимапројекције свих слојева озраченог објекта који су били на путу снопа X-зракова. Рендгенси зрачни сноп који се користи у дијагностици сачињавају X-зраци хетерогених таласних дужина. Човечије [[Телољудско (човек)тело|тело]] је нехомогеног састава. Неколико је битних фактора који одређују пројекцију рендгенографираног објекта, тј. величину, облик, положај, контуру и тамнину слике. То су:
* одстојање фокус-филм (F-Fi)
* одстојање објекат-филм (O-Fi)
Ред 71:
Када слика није оштра говоримо о неоштринама. Неоштрине могу бити условљене различитим узроцима.
* Геометријске, условљене су фокусом рендгенске цеви. Геометријска неоштина је директно сразмерна величина фокуса цеви и достојања O-Fi, а обрнуто сразмерна одстојању F-O.
* Неоштрине због покрета настају ако се у моменту експозиције креће бар једна од три битна фактора: фокус, објекат или филм. Обично су у пракси фокус и филм фиксирани па се за време експозиције не крећу. али то није случај и са објектом. Безвољне покрете органа ([[Срце са три преткоморе|срца]], перисталтике [[Желудац|желуца]], [[Цревни систем органа за варење|црева]] и сл.) или покрете мале деце и неких пацијената није могуће избећи осим ако се скрати време експозиције.
* Фотографске неоштрине чине групу неоштрина условљене [[Фолија (техника)|фолијом]], касетом или филмом.
: а) Због фолија - неоштина је условљена флуросцентном материјом и крупноћом зрна.
Ред 79:
: е) [[Контраст]] слике - Осд контраста зависи видљивост слике а нарочито уочавање детаља.
 
Разлика између максималне светлине и максималне тамнине на једном рендгенограму чини контрасну ширину. На контраст рендгенске слике утичу:напон струје цеви, зрачни продукт (mAs), дебљина и густина рендгенографираног објекта. Контраст рендгенске слике директно је сразмеран производу трећег степена таласне дужине X-зракова, првог степена зрачног продукта (mAs. првог степена дебљине и првог степена густине рендгенографираног објекта. Да би се на ренденограму уочио контраст, услов је да у два суседна ткива или органа постоји разлика у степену [[Апсорпција светлости|апсорпције]]. Разликујемо позитивна рендгенска контрасна средства (јод, баријум) која повећаном апсорпцијом на рендгенограму дају сенку, и негативна рендгенска контраст на средства ([[ваздух]], [[CO2Угљен-диоксид|CO<sub>2</sub>]], [[Singletni kiseonik|O<sub>2</sub>]]), која као гас због мање густине ai релативно ниских атомских бројева на рендгенограму дају транспаренцију. И једна и друга на рендгенограму знатно истичу контраст. Рендгенографирани објекат на филму или екрану увек се приказује пројекционо увећаним<ref name=Babic /> (дивергентни ток снопа X-зракова).
 
==== Пројекциони ефекти ====
Под пројекционим ефектом подразумевамо пројектовање делова тела или органа на филму или екрану при експозицији X-зрацима у одређеним условима. Лако их је разумети ако имамо у виду следеће три чињенице:
1) да је рендгенска слика појединих делова нашег тела слика нехомогеног тела. 2) да је рендгенска слика конусна пројекција тела из једне тачке и назад. 3) да је рендгенска слика на конвенционалном рендгенограму сумација свих сенки и расветљања насталих при проласку снопа X-зракова короз све рендгенографиране слојеве објекта. Постоји [[ефекат сумације]], [[ефекат покривања]], [[ефекат бљештања]], и [[тангенцијални ефекат]].
# Ефекат симулације - јавља се у случају када се две сенке слабијег интензитета нађу једна испред друге на путу снопа X-зракова. Тада ће дати збирну сенку већег [[интензитетвектор|интензитета]]а.
# Ефекат суперпозиције - или покривања јавља се када се две сенке неједнаког интензитета нађу у истој пројекцији; сенка већег интензитета покреће, маскираће сенку слабијег интензитета.
# Ефекат бљештања или брисања је феномен при коме транспаренција гаса у неком шупљем органу ''брише'' сенку неког другог ткива које се нашло у пројекцији [[транспаренције]].
Ред 111:
 
==== Карактеристика сенки ====
# Локализација сенке: нпр. у плућима-сенка може бити локализована у једном плућном пољу, [[режњу]], [[сегментинтервал (математика)|сегменту]]у, [[интерлобијуму]], [[перихиларно]], [[базално]], субплеурално, у плућном врху, једнострано или обострано и томе слично. У случају да је реч о сенци у некој кости-она може бити локализована у проксималном окрајку, [[субпериостално]], [[парослано]], [[интермедуларно]] и томе слично. Исто важи и за [[транспаренције]].
# Величина сенке или сенки: изражава се јединицама дужине измерене [[лењир]]ом. Раније се изражавала и апроксимативним величинама, нпр. [[проса]], [[Сочиво (оптика)|сочива]], [[бадем]]а, [[лешника]], [[орах]]а и сл. али то данас није допуштено. Исто важи и за расветљења.
# Хомогеност слике: сенка је хомогена као је по целој својој површини истог интезитета или је нехомогена-када је местимично јачег а местимично слабијег интезитета или је пак прошарана транспаренцијама. Нехомогена обични је сачињена од малих мрљастих сенки, које подсећају на кап мастила на хартији и означавају ексудативни карактер промене, или од пегастих сенки, са фиброзним трачицама око интезивнијег средишњег дела сенке и знак су оживљавања, [[фиброзирања]].