Биолошки факултет Универзитета у Београду — разлика између измена

 
== Институти ==
У оквиру Биолошког факултета постоји три [[Институт|Института]].
 
=== Институт за ботанику и Ботаничкa баштa „Јевремовац“ ===
У оквиру овог Института се налазе катедре:
* Катедра за екологију и географију биљака
* Катедра за морфологију и систематику биљака
* Катедра за физиологију биљака
* Катедра за алгологију, микологију и лихенологију
* Катедра за микробиологију
 
Поред наставе која се овде обавља на основним, мастер и докторским студијама, чланови Института обављају и научни рад из различитих научних области. У оквиру Института постоји опремљена [[лабораторија]] за молекуларну биологију, која је између осталог омогућила најсавременија истраживања биљака са молекуларног аспекта. Осим ове лабораторије, постоји и више лабораторија за потребе осталих катедри.
 
У Управној згради се између осталог налази и библиотека са великим бројем књига, као и простор за чување старог и драгоценог [[Хербаријум]]а.
 
=== Институт за зоологију ===
У оквиру овог Института се налазе катедре:
* Катедра за зоологију бескичмењака и ентомологију
* Катедра за морфологију, систематику и филогенију животиња
* Катедра за динамику развића животиња
* Катедра за генетику и еволуцију
* Катедра за биологију ћелија и ткива
* Катедра за екологију и географију животиња
 
Године 2001. Институт је комплетно реновиран и опремљен са неколико експерименталних лабораторија. Од значаја су и расхладне коморе, [[Инкубатор (зоологија)|инкубатори]] за чување и гајење [[Инсекти|инсеката]], [[Полимеразна ланчана реакција|ПЦР]] лабораторија, као и лабораторија Центра за [[Електронски микроскоп|електронску микроскопију]]. Библиотека Института за зоологију поседује 7814 књига, од којих најстарија потиче из 1790. године (“Бетрахтунг убер дие Натур”), док је најстарија књига на српском језику “Аналитички и систематски преглед животиња у Краљевини Србији, II део – [[Бескичмењаци]]” из 1883. године.
 
=== Институт за физиологију и биохемију ===
У оквиру овог Института се налазе катедре:
* Катедра за општу физиологију и биофизику
* Катедра за упоредну физиологију и екофизиологију
* Катедра за биохемију и молекуларну биологију
 
[[Физиолошки завод]] као претеча Института је основан 1910. године, заслугом академика [[Иван Ђаја|Ивана Ђаје]]. Током Другог светског рата је целокупна опрема као и библиотека страдала у пожару, чиме је рад завода прекинут. Године 1972., Физиолошки завод мења назив у Институт за физиологију и биохемију, а исте године се оснива и нова студијска група- молекуларна биологија и физиологија, као прва група те врсте на просторима бивше [[Југославија|Југославије]]. Данас, у оквиру Института функционишу и два центра:
* Центар за [[Хумана молекуларна генетика|хуману молекуларну генетику]]- прва лабораторија у Србији која је омогућила хуману идентификацију помоћу анализа молекула [[ДНК]].(основан 1997. године од стране проф. [[Станка Ромац|Станке Ромац]])
* Центар за [[Ласерска микроскопија|ласерску микроскопију]]- основан 2004. године
 
== Галерија ==