Rade Marjanović (hirurg) — разлика између измена

{{Infokutija biografija-lat|ime=Prim. dr sci. Rade Marjanović|slika=[[File:Dr Rade Marjanovic.jpg|thumb|Fotografija iz privatne arhive]]|širina_slike=|alt=|opis_slike=|ime_po_rođenju=|ostala_imena=|dan_rođenja=11.|mesec_rođenja=Decembar|godina_rođenja=1926.|mesto_rođenja=[[Trnavci (Aleksandrovac)]]|država_rođenja=[[Kraljevina Jugoslavija]]|dan_smrti=06.|mesec_smrti=Mart|godina_smrti=1996.|mesto_smrti=[[Beograd]]|država_smrti=[[Savezna Republika Jugoslavija]]|uzrok_smrti=|rezidencija=|državljanstvo=[[Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija]]|religija=|poznat_po=|obrazovanje=[[Univerzitet u Beogradu]] , [[Medicinski Fakultet]]|alma_mater=|poslodavac=|zanimanje=[[Hirurg]]|visina=|težina=|titula=|mandat=|prethodnik=|naslednik=|partija=|suparnici=|odbori=|supružnik=Prim. dr sci. Radmila Marjanović|partner=|deca=Dvoje dece|roditelji=|rodbina=|pozivni_znak=|nagrade=|potpis=|veb-sajt=|fusnote=}}

DrРođen Rade Marjanović (1926-1996) primarijus, specijalista opšte hirurgije, rođenје u selu [[Трнавци (Александровац)|Trnavci]], [[Општина Александровац|Aleksandrovac]] Župski u učiteljskoj porodici. Početak [[Други светски рат у Југославији|Drugog svetskog rata]] dočekao je u 8 razredu gimnazije gde je mobilisan za [[Сремски фронт|Sremski front]] i kao borac 6 Crnogorske brigade, pods punom ratnom opremom kojakojom je bila teža od njega, prošao jeborbeni put od [[Крушевац|Kruševca]] preko [[Краљево|Kraljeva]], [[Ужице|Užica]], [[Град Београд|Beograda]], [[Сремски управни округ|Srema]], [[Босна и Херцеговина|Bosne]] i preko [[Дрина|Drine]],. sve kroz borbu polubos, polugo i gladan.To ga je naučilo trpljenju i takav je ostao do kraja života. Još u ratu se opredelio za medicinu, koju je upisao u [[Град Београд|Beogradu]] 1946 godine.U jesen 1948 godine upoznao je svoju buduću suprugu Radmilu koja je te godine upisala medicinu. U leto 1951 godine kao studenti (usled nedostatka lekarskog kadra) prijavili su se za vakcinaciju dece u aleksandrovačkom i kopaoničkom Srezu. Krećući se od sela do sela po obroncima [[Копаоник|Kopaonika]] i [[Жељин|Željina]], prevaljujući veliki deo puta na konjima.Mladi budući lekari su se osećali kao pioniri koji su krčili put u budućnost.

Sredinom 1953. godine kada je Rade diplomirao, trebao doneti odluku: da li će ostati u [[Град Београд|Beogradu]] gde mu se nudio posao na klinici, ili će u provinciju.I on i njegova supruga su osećali da su se već vezali za taj planinski kraj, skromni čestiti planinski narod i da kao lekari tamo najbolje mogu da pomognu.Ta vezanost je ostala čak i kada su nešto kasnije prešli u kruševačku bolnicu.Ljudi sa [[Копаоник|Kopaonika]] su tražili dr Marjanovića, da im pomogne ne samo kao lekar nego i kao čovek. On je za njih uvek imao vremena. U leto iste godine su dr Rade i njegova supruga stigli čezom iz [[Трнавци (Александровац)|Trnavaca]], preko [[Шљивово|Šljivova]] i [[Ботуња (Брус)|Botunje]] do visokog prevoja Slave odakle su ugledali mestašce na jednoj zaravni iznad koga se uzdizao [[Копаоник|Kopaonik]].Bio je to [[Општина Брус|Brus]].Nakon nekoliko meseci vraća se sa porodicom u [[Град Београд|Beograd]] da završi pripravnički staž, tada se upoznaje sa [[Вукан Чупић|Prof.dr Vukanom Čupićem]], osnivačem instituta za majku i dete u [[Град Београд|Beogradu]]. Postali su dobri prijatelji i saradnici, cenio je entuzijazam sa kojim Dr Marjanović priča o svom budućem poslu tako da je po njegovom savetu završio kurs „Socijalne pedijatrije“ i bio osposobljen za rad sa decom.Baš u to vreme je bio na stažu kod  Profprof. Jovčića na dečjoj hirurgiji, oduševljen Radetovom nadarenošću za hirurgiju predložio mu je da ostane kod njega na klinici u [[Универзитетска дечја клиника у Београду|Tiršovoj]]. Bilo je to veliko iskušenje za mladog Dr Marjanovića, ali je ostao dosledan-vraća se u [[Општина Брус|Brus]].Leta 1954 godine u saradnji sa [[UNICEF|UNICEF-om]] formirana je grupa lekara, u koju je bio pozvan Dr Marjanović, za obilazak dečijih ustanova po užoj [[Србија|Srbiji]] i [[Косово|Kosovu]].Prvu sliku o bolnici u [[Општина Брус|Brusu]] stekao je kada je počeo da radi u njoj,1.septembra 1954 godine, najpre se angažovao za izgradnju ograde oko kompletnog bolničkog kompleksa i time uveo vreme trajanja poseta bolesnicima.Nešto kasnije pojavljuje se epidemija [[Туберкулоза|tuberkuloze]], kako bi na vreme otkrili bolest i preuzeli mere lečenja, dr Marjanović je od napustenog objekta u krugu bolnice napravio rendgen odeljenje. Ubrzo je novac obezbeđen za kupovinu aparata. Obratio se svom ratnom drugu koji je bio direktor prodaje [[ЕИ Југорендген|EI Jugorendgen]] iz Niša. I iz kontigenta spremljenog za izvoz uspeo je da rendgen aparat "Moravica" donese u [[Општина Брус|Brus]]. Takođe je uz veliku pomoć dr Marjanovica i uz pomoć [[Универзитетска дечја клиника у Београду|Instituta za majku i dete]] u [[Град Београд|Beogradu]], 1957 godine izgrađeno dečije odeljenje u [[Општина Брус|Brusu]].

Družio se sa akademicima i profesorima Univerziteta, kao i sa seljacima, majstorima i šoferima.Od njih je učio,a i sam na njih uticao i sve što je radio, radio je sa lakoćom i bez pompe, a sve teške stvari koje su mu se u životu događale podnosio je sa velikom strpljivošću uz veru i nadu da "posle kiše mora da ogreje sunce"

* [http://dzbrus.org.rs/%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82/ http://dzbrus.org.rs/istorijat/]

* Jeličić Aranđel:"Jedan vek zdravstva u Brusu".Str.80-93.Kruševac:Bagdala,1998. COBISS.SR-ID 64577804