Свети Сава — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 41:
{{sfn|Теодосије, Житија|p=7, 8}} У једној повељи Стефана Немање I коју је издао Сплиту спомиње се његов син Растко као управник у [[Захумље|Захумљу]].{{sfn|Логос|2017|p=139-140. У једној повељи коју је Немања I издао Сплићанима велики жупан њима допушта да долазе „слободно у моју земљу и сина ми Растка у Хумску земљу и сина ми Вукана у Зету”}}<ref>Краљ Владислав и Србија XIII века : научни скуп, 15-16. новембар 2000. : [зборник радова]. стр. 63.</ref> До средине 1190. године Захумљем је управљао Немањин брат кнез Мирослав.{{sfn|Соловјев|p=6}} Тако је Растко после кнеза Мирослава могао бити на положају управника у Захумљу од друге половине 1190. године, а то значи и да је тада морао имати петнаест година и да је рођен најкасније око 1175. Према Теодосију Растко је својом облашћу управљао око две године и његов одлазак на Свету гору се могао догодити 1192. или 1193. Као управник у Захумљу Растко је имао свој двор, дворјане и слуге. Повремено је са делом својих дворјана одлазио и посећивао владара и добијао савете како да превазиђе тешкоће у управљању Захумљем.{{sfn|Логос|2017|p=142}}
Родитељи су се побринули да се Растко школује, тј. да упозна свете хришћанске књиге, „а када узрасте до петнаест година, оделише му родитељи један крај државе своје”. После, „када је дошао до седамнаесте године”, Растко је побегао са очевог двора и отишао на [[Света гора|Свету гору]] да се замонаши.
Доментијан и Теодосије описују како је пред одлазак на Свету гору Растко дошао из своје области на очев двор. Ту је приређено славље које је трајало неколико дана. На слављу се затекоше и неки монаси са Свете горе, који су дошли да траже поклон за своју заједницу од великог жупана. У разговору са једним од монаха, неким Русом, Растко се одлучио да оде на Свету гору. Родитељима је рекао да иде у лов у неку од гора, али је кренуо према Светој гори.{{sfn|Стара српска књижевност I |1970|p=119, 123}}{{sfn|Теодосије, Житија|p=8, 9}}
| |||