Римско царство — разлика између измена

м
Код Хадријанопоља (данашње [[Једрене]]) долази до велике [[Битка код Хадријанопоља|битке]] између Гота и Римљана, [[9. август|9. августа]] [[378.]] године. Римљани су претрпели тежак пораз, а сам цар Валенс погинуо је на бојишту. Да би нагнално Готе на повлачење са Балкана, царство је било приморано да са њима склопи савез. Као федерати (лат. ''foederati''), Готи су се обавезали да као најамници царству пружају војну помоћ. Источни Готи насељени су у Панонији, а Западни северној Тракији.
 
Након смрти Валентинијана I [[375.]] године, његов син [[Грацијан]] постао је цар на западу. Након битке код Хадријанопоља, Грацијан је у [[Сирмијум|Сирмијуму]] прогласио искусног генерала пореклом ииз Хиспаније,[[Теодосије I|Теодосија]] за источног цара. У религијском погледу, по први пут долази до слоге између западног и источног царства, будући да су и Грацијан и Теодосије били следбеници православља и Никејског хришћанства.
 
Теодосије је већ [[381|381.]] године сазвао [[Други васељенски сабор|сабор у Цариграду]], да би коначно решио спор са аријанцима. На овом сабору потврђен је Никејски Символ Вере. Само годину раније, 380., цар Теодосије је прогласио Хришћанство за државну веру Римског царства и отпочео прогон пагана и припадника разних јеретичких учења.