Алмогавери — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 70:
Ускоро је Михајло прешао са речи на дела. Почетком априла [[1305]]. године, кобазилеј Михајло се налазио у граду [[Једрене|Адријанопољу]]. Позвао је Руђера де Флора под изговором да жели да прослави његове величанствене победе. Руђерова жена, Марија, као и многи капетани, покушаше да одврате свог адила од пута, јер им тај позив није слутио ни на шта добро. Међутим, Руђер је одбио све савете и напустио Галипоље са пратњом од 1.300 људи, што алмогаверса што коњаника, и кренуо пут [[Једрене|Адријанопоља]], не слутивши шта му се тамо спрема.
Михајло га је лепо дочекао и није ничим показивао своје намере. Организовао је [[банкет]] на коме се пило и јело више дана. Коначно, последњег дана Руђеровог боравка, у салу где су гости и домаћини јели, упао је Георгиос, вођа [[Алани|Алана]]{{sfn|Fine|1994|pp=233}}, са својим људима који су такође били византијски плаћеници, и после кратке борбе,
Међутим, ту није био крај страдања каталонских плаћеника. У [[Хераклеја|Хераклеји]] и [[Родосто|Родосту]], где су се налазиле истурене јединице алмогавера, десио се прави покољ — у Родосту, група алмогавера који су били део једне амбасадорске групе, била је ухваћена, убијена и раскомадана, да би се касније ти исти комади њихових тела нашли изложени на пијаци, окачени о месарске куке<ref name="HyV" /><ref name="Рамон" />.
| |||