Џез — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 7:
| bgcolor = pink
| Стилско порекло = [[Блуз]], Фолк Марцх, Рагтајм
 
teen pornnnnn
нова]] • [[crossover jazz|кросовер џез]] • [[dansband|дансбенд]] • [[фолк џез]] • [[free funk|фре фанк]] • [[humppa|хампа]] • [[Indo jazz|индо џез]] • [[jam band|џам бенд]] • [[jazzcore|џезкор]] • [[jazz-funk|џез-фанк]] • [[џез фузија]] • [[jazz rap|џез реп]] • [[kwela|квела]] • [[Mambo (music)|мамбо]] • [[Manila Sound|звук Маниле]] • [[ну џез]] • [[neo soul|нео сол]] • [[панк џез]] • [[ска џез]] • [[smooth jazz|смуд џез]] • [[swing revival|свинг рењуал]] • [[етно музика]]
| Регионалне сцене = [[Аустралија]] • [[Бразил]] • [[Куба]] • [[Француска]] • [[Индија]] • [[Италија]] • [[Јапан]] • Малави • [[Холандија]] • [[Пољска]] • [[Јужна Африка]] • [[Шпанија]] • [[Уједињено Краљевство]]
Ред 21:
Централни инструмент сваког џез-ансамбла је [[бубањ]] са помоћним удараљкама, који са [[клавир]]ом, [[гитара|гитаром]] и [[контрабас]]ом чини ''ритам-секцију''. Нарочито се примјењују дувачки инструменти ([[саксофон]], [[кларинет]], [[труба]] и [[тромбон]], мада понекад се користе и [[флаута]], [[обоа]], [[рог (животињски)|рог]] и [[вибрафон]]<ref name="b">[http://www.bora.nis.edu.rs/jazz.html „Jazz“], ''-{bora.nis.edu.rs}-''. Приступљено [[25. мај]]а [[2014]].</ref>). Величина ансамбла варира од трија до пуног симфонијског џез-оркестра, у коме сваки инструмент може имати улогу [[солиста|солисте]]. Док у малим ансамблима сви инструменти импровизују на задату тему, џез-оркестар се служи писаним аранжманима, а импровизују само поједини солисти. Мада џез музика не искључује могућност плесања, она се приближује више типу класичне концертне музике него плесној музици и оштро се разликује од [[шлагер]]а.
 
Jeo je buranijeeeee JPJĆPDGJČSK HGČJASBGČOJBSNĆLJBGČOISJNB-KSFHČOGINSĆLK-DFGHOČIruj са колективном [[полифонија|полифоном]] [[Импровизација (музика)|импровизацијом]]. Током 1930-тих, високо уређени плесно-орјентисани [[Swing (music)|свинг]] велики бендови, блузолики импровизациони стил [[џез Канзас Ситија|џеза Канзас Ситија]], и [[цигански џез]] (стил који је наглашавао [[Bal-musette|музетске]] валцере) били су проминентни стилови. [[Би-бап]] се појавио током 1940-тих, премештајући џез из плесне популарне музике ка више захтевној „музичарској музици“ која се свирала бржим темпом и у већој мери користила акордно-базирану импровизацију. [[Кул (џез)|Кул џез]] развијен крајем 1940-тих, увео је смиреније, глађе звукова и дуге, линеарне мелодијске линије.
 
Период 1950-тих је био праћен појавом [[фри џез]]а, који је истраживао свирање без регуларног метра, такта и формалних структура, а средином 1950-их, појавио се [[хард боп]], који је увео утицаје из [[ритам и блуз|ритма и блуза]], [[госпел]]а и блуза, посебно у саксофонском и клавирском свирању. [[Модални џез]] се развио током касних 1950-тих, користећи [[Мод (музика)|мод]], или музичку скалу, као основу музичке структуре и импровизације. [[Џез фузија|Џез-рок фузија]] се појавила у касним 1960-тим и раним 1970-тим, комбинујући џез импровизацију са ритмовима [[рок музика|рок музике]], електричним инструментима, и високо појачаним сценским звуком. У раним 1980-тим, комерцијална форма џез фузије звана [[smooth jazz|смуд џез]] је постала успешна, остварујући знатну радио заступљеност. Други стилови и жанрови су били изобилно заступљени у 2000-тим, као што су [[Латин јазз|латински]] и [[афрокубански џез]].
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Џез