Хиркански национални парк — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: {{rut}} {{Инфокутија Заштићена област | екавица = <!-- „да” ако је чланак на екавици --> | name = Нацио…
 
Нема описа измене
Ред 27:
Подручје националног парка Хиркан је 99% обухваћено шумама, налази се у планинском подручју и строго је заштићено. Парк представља једну од највећих шума у ​​[[Азербејџан]]у.
 
У парку су заштићена влажна суптропска станишта шума у [[Ленкорански рејон|Ленкоранском рејону]] и простор [[Талишке планијепланине|Талишких планина]] на којем се налази велики број [[ендемизам|ендемских врста]] [[биљке|биљака]] и ретке врсте [[животиње|животиња]].
 
[[Екосистем]] Хирканског националног парка припада [[екорегион]]у каспијско—хиркаснихкаспијско—хирканских мешовитих шума, подручју бујних листопадних листопадних и планинских шума ([[Кишна шума|кишне шуме]] и [[Кишна шума умерених подручја|кишне шуме умерених подручја)]] који у потпуности покривају [[Талишке планине]] и делимично [[равница|равнице]] [[Ленкорански рејон|Ленкоранског рејона]].
 
== Клима ==
 
Подручје Националног парк Хиркам има веома висок ниво [[влажност]]и и [[падавине|падавина]] током године, у просеку од 1400 до 1600 мм у низијама и до 1800 мм, у планинским пределима.<br>У парку је присутна [[влажна суптропска клима]] у нижим пределима, [[морска клима]] на средњним [[надморска висина|надморским висинама]], док је на планинским врховима карактеристична [[умереноконтинентална клима]].<br>Парк карактерише разноликости [[надморска висина|надморских висина]], велики број падавина и присуство [[прашума]].
 
== Флора и фауна ==
 
На подручју парка налази се влеики број [[ендемизам|ендемских биљних врста]], [[реликт]]и из [[Терцијар|терцијарног доба]], на које није утицао [[плиоцен]] и [[плеистоцен]].
 
У Каспијско—хиркаснким шумама налази се 150 [[ендемизам|ендемичних врста]] дрвећа и [[жбун]]овитих биљних врста, од укупно 435 врста које се налазе у парку. Неке од [[ендемизам|ендемичних врста]] су: [[шимшир]], [[дивља крушка]], [[свиласта лабиција]], [[кестенолисни храст]], ''Quercus macranthera'', пољски јасен, бели граб, ''Fagus orientalis'', ''Alnus subcordata'', [[црна јова]], [[бела топола]], [[кавкаска зелкова]], јежовина, ''Acer velutinum'', ''Acer cappadocicum'', брдски брест, ''Tilia dasystyla'', [[Дивља трешња (биљка)|дивља трешња]], [[брекиња]], [[питоми кестен]] и многе друге.