Битка на реци Вороњеж — разлика између измена

нема резимеа измене
Нема описа измене
| јединице2 =
| јединице3 =
| јачина1 = неколико тумена номадске коњице<ref name=":1">{{harvnb|Michell|Shakhmaton|Forbes|Beazley|1914|p=66}}</ref>.
| јачина2 = неколико стотина коњаника и највише 1.000-2.000 пешака<ref name=":1"/>.
| јачина3 =
 
== Увод ==
Након [[Битка на Калки|битке на Калки]] 1223., Монголи су се повукли на исток, заузети освајањем Кине, док су руски кнежеви наставили своје братоубилачке ратове. 1237. Монголи су се вратили под вођством [[Бату-кан]]а, [[Џингис-кан]]овог унука: прошли су северном обалом [[Каспијско језеро|Каспијског мора]] и покорили [[Поволшка Бугарска|Поволшку Бугарску]]{{sfn|WillDurant|2011|p=739}}. Затим су упутили гласнике у [[Рјазањ]], најисточнији од руских градова, тражећи данак и покорност<ref name=":0">{{Cite bookharvnb|url=http://archive.org/details/chronicleofnovgo00michrich|title=The chronicle of Novgorod, 1016-1471|last=Michell|first=Robert|last2=Shakhmaton|first2=A. A.|last3=Forbes|first3=Nevill|last4=Beazley|first4=C. Raymond (Charles Raymond)|date=1914|publisherp=London, Offices of the society|others=University of California Libraries}}</ref>.
 
== Супротстављене снаге ==
Величина и састав супротстављених војски могу се грубо проценити на основу савремених хроника<ref>{{Cite web|url=http://krotov.info/acts/12/pvl/novg07.htm|title=Новгородская летопись|website=krotov.info|access-date = 29. 3. 2018.}}</ref><ref name=":2">{{Cite book|title=Сборник летописей / Пер. с персидского О. И. Смирновой,редакция проф. А. А. Семенова. pp. Т. 1, кн. 2.|last=ад-Дин|first=Рашид|publisher=Издательство Академии Наук СССР|year=1952|id=|publication-place=|type=|pages=71}}</ref>. Савремени Монголски извори описују Батуову војску као 12-14 ''тумена''<ref name=":2" />'','' тј.120 до 140 хиљада људи, углавном номадских стрелаца-коњаника<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/913580743|title="Russkai︠a︡ zemli︠a︡" i obrazovanie territorii drevnerusskogo gosudarstva : istoriko-geograficheskoe issledovanie ; Mongoly i Rusʹ : istorii︠a︡ tatarskoĭ politiki na Rusi|last=1898-1965|first=Nasonov, A. N. (Arseniĭ Nikolaevich)|last2=1898-1965.|first2=Насонов, А. Н. (Арсений Николаевич)|isbn=978-5-02-026935-4|edition=Izdanie vtoroe, stereotipnoe|location=Sankt-Peterburg|oclc=913580743}}</ref>. Међутим, тумени су често били далеко мањи, неки са свега 1.000 бораца. Војска се углавном састојала од номадских племена Средње Азије-Кипчака и Туркмена, док је правих Монгола било свега око 4.000, али они су заузимали сва командна места у свим одредима<ref name=":2" />.
 
На руској страни, хронике помињу поименце само петорицу кнезова<ref name=":1" />, које је сигурно пратила ''[[дружина]],'' мали одред тешко наоружаних ратника на коњима, са оклопима и оружјем у [[Викиншко оружје и оклопи|sкандинавскомскандинавском стилу]]<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/7701|title=The Cambridge history of Russia|last=|first=|date=2006|publisher=Cambridge University Press|others=Perrie, Maureen, 1946-, Lieven, D. C. B., Suny, Ronald Grigor|year=1698|isbn=9780521812276|location=Cambridge|publication-place=|type=|oclc=77011698|pages=81}}</ref>. Ови одреди по правилу нису бројали више од неколико стотина људи<ref name=":3">{{harvnb|Nicolle|1996|pp=}}</ref>. Главнину војске у [[Кијевска Русија|Кијевској Русији]] чинила је пешадија, састављена од слабо наоружаних грађана и сељака<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/216653180|title=A history of the Middle Ages, 284-1500|last=1902-1960.|first=Painter, Sidney|publisher=Macmillan|year=1953|isbn=9780333043172|location=London|publication-place=|type=|oclc=216653180|pages=71}}</ref>. Она је била слабија од номада, како по оружју, тако и по дисциплини. Пешаци су били наоружани секирама и копљима за лов на медведе; стрелаца је било мало, а од оклопа већина ратника имала је само штит<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/56858783|title=Rusʹ i Orda|last=Borisovich)|first=Shirokorad, A. B. (Aleksandr|last2=Борисович)|first2=Широкорад, А. Б. (Александр|date=2004|publisher=Veche|isbn=5953302746|location=Moskva|oclc=56858783}}</ref>.
 
Број ратника на руској страни је несигуран. Једини одређени бројеви у хроникама су 1.700 ратника Еупатија Коловрата ("Прича о томе како је Батиј разорио Рјазањ"){{sfn|Lavrik|2009|p=233}}, и 3.000 ратника војводе Доржа<ref name=":0" /> (у боју на реци Сити). Међутим, ово су велике војске за руске прилике оног времена. Кнез Александар Невски је 1242. окупио само 1.000 ''дружиника'' и 2.000 пешака из Новгорода и Черњигова за битку против Тевтонаца<ref name=":3" />, тако да је разумно претпоставити да се војска просечног руског кнеза у 13. веку бројала пре у стотинама него у хиљадама ратника.