Битка на реци Вороњеж — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 40:
| јединице2 =
| јединице3 =
| јачина1 = неколико тумена номадске коњице<ref name=":1">{{harvnb|Michell|Shakhmaton|Forbes|Beazley|1914|p=66}}</ref>.
| јачина2 = неколико стотина коњаника и највише 1.000-2.000 пешака<ref name=":1"/>.
| јачина3 =
Ред 54:
== Увод ==
Након [[Битка на Калки|битке на Калки]] 1223., Монголи су се повукли на исток, заузети освајањем Кине, док су руски кнежеви наставили своје братоубилачке ратове. 1237. Монголи су се вратили под вођством [[Бату-кан]]а, [[Џингис-кан]]овог унука: прошли су северном обалом [[Каспијско језеро|Каспијског мора]] и покорили [[Поволшка Бугарска|Поволшку Бугарску]]{{sfn|
== Супротстављене снаге ==
Величина и састав супротстављених војски могу се грубо проценити на основу савремених хроника<ref>{{Cite web|url=http://krotov.info/acts/12/pvl/novg07.htm|title=Новгородская летопись|website=krotov.info|access-date = 29. 3. 2018.}}</ref><ref name=":2">{{Cite book|title=Сборник летописей / Пер. с персидского О. И. Смирновой,редакция проф. А. А. Семенова. pp. Т. 1, кн. 2.|last=ад-Дин|first=Рашид|publisher=Издательство Академии Наук СССР|year=1952|id=|publication-place=|type=|pages=71}}</ref>. Савремени Монголски извори описују Батуову војску као 12-14 ''тумена''<ref name=":2" />'','' тј.120 до 140 хиљада људи, углавном номадских стрелаца-коњаника<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/913580743|title="Russkai︠a︡ zemli︠a︡" i obrazovanie territorii drevnerusskogo gosudarstva : istoriko-geograficheskoe issledovanie ; Mongoly i Rusʹ : istorii︠a︡ tatarskoĭ politiki na Rusi|last=1898-1965|first=Nasonov, A. N. (Arseniĭ Nikolaevich)|last2=1898-1965.|first2=Насонов, А. Н. (Арсений Николаевич)|isbn=978-5-02-026935-4|edition=Izdanie vtoroe, stereotipnoe|location=Sankt-Peterburg|oclc=913580743}}</ref>. Међутим, тумени су често били далеко мањи, неки са свега 1.000 бораца. Војска се углавном састојала од номадских племена Средње Азије-Кипчака и Туркмена, док је правих Монгола било свега око 4.000, али они су заузимали сва командна места у свим одредима<ref name=":2" />.
На руској страни, хронике помињу поименце само петорицу кнезова<ref name=":1" />, које је сигурно пратила ''[[дружина]],'' мали одред тешко наоружаних ратника на коњима, са оклопима и оружјем у [[Викиншко оружје и оклопи|
Број ратника на руској страни је несигуран. Једини одређени бројеви у хроникама су 1.700 ратника Еупатија Коловрата ("Прича о томе како је Батиј разорио Рјазањ"){{sfn|Lavrik|2009|p=233}}, и 3.000 ратника војводе Доржа<ref name=":0" /> (у боју на реци Сити). Међутим, ово су велике војске за руске прилике оног времена. Кнез Александар Невски је 1242. окупио само 1.000 ''дружиника'' и 2.000 пешака из Новгорода и Черњигова за битку против Тевтонаца<ref name=":3" />, тако да је разумно претпоставити да се војска просечног руског кнеза у 13. веку бројала пре у стотинама него у хиљадама ратника.
|