Велика московска кнежевина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
|||
Ред 15:
| Химна =
| Површина = 3 милиона (1547)
| Становништво = [[1460]]. године 3 милиона
| Престоница = [[Москва]]
| Званични_језици = [[Староруски језик|Староруски]]
Ред 36:
| Претходник1 =
| Застава_Следбеник1 = Flag of Russia.svg
| Следбеник1 = [[Руско
| Портал =
}}
'''Велика московска кнежевина''' ({{jez-ru|Великое княжество Московское}}) је била средњовековна [[русија|руска]] држава која је постојала до [[1340]]. до [[1547]]. са центром у [[Москва|Москви]]. Предходник Велика московска кнежевина
== Порекло ==
Ред 47:
Важнији фактори за развој Москве у оно што ће постати Московска држава је била чињеница да је њом управљало неколико кнезова који су били амбициозни и одлучни. Први владар Московске кнежевине [[Данил Московски|Данил I]] је био најмлађи син [[Александар Невски|Александра Невског]], кнеза Владимир-Суздаља. Данил је почео да шири своју кнежевину освајањем градића [[Коломна]] и осигурањем наслеђивања града [[Переслављ-Залески|Переслављ-Залеског]] својој породици. Данилов син [[Јуриј Данилович]] је контролисао цео слив реке [[Москва (река)|Москве]] и проширио територију кнежевине на запад заузевши [[Можајск]]. Зато је направио савез са врховним владаром руских кнезова, [[Узбег кан]]ом од [[Златна хорда|Златне хорде]] и оженио се његовом сестром. Кан му је дозволио да узме титулу Великог кнеза Владимир-Суздаља, што му је омогућило да се меша у послове [[Новгородска република|Новгородске републике]] на североистоку.
[[Датотека:Moscow daniel.jpg|мини|лево|250п|За време владавине кнеза [[Данил Московски|Данила I]], Москва је била тек нешто више од малог дрвеног утврђења негде у шумама централне Русије.]]
Јуријев наследник [[Иван I]] (владао од [[1325]]–[[1340
== Дмитриј Донски ==
Линија 66 ⟶ 67:
Реформе светог Сергеја су биле окидач за културну револуцију, исказану кроз иконе и фреске монаха [[Андреј Рубљев|Андреја Рубљева]]. Сергејеви следбеници су основали на стотине манастира укључујући и [[ККирило-Белојезерски манастир|Кирило-Белојезерски]] и [[Соловетски манастир|Соловски]], у удаљеним и негостољубивим пределима. Поред културне улоге, ти манастири су били велики земљопоседници, који су могли да контролишу економију оближњих регија, а укупно гледајући, они су били истурене базе које су шириле утицај Москве на оближње кнежевине и републике. Још један фактор одговоран за ширење Велике московске кнежевине је била чињеница да је сваког владара наслеђивао његов син, док су околне кнежевине биле мучене династичким борбама и подељене у још мање области. Само су бочни огранци московске династије, коју је представљано [[Владимир од Сепухова]] и његови наследници, били чврсто везани уз московску кнежевину.
Стање се променило са почетском владавине наследника Василија I, [[Василиј II Слепи|Василија II]]. Његов стриц [[Јуриј II]] је почео да тражи престо и [[Мономахова шапка|круну]]. Избио је жесток сукоб који је харао државом током целе његове владавине. Након Јуријеве смрти 1432, његове захтеве су наставили да траже његови синови [[Василиј Косој]] и [[Дмитриј Шемијака]], коју су водили Велики феудални рат све до [[1450е|
== Иван III ==
Линија 84 ⟶ 85:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book |ref= harv|last= Јелачић|first= Алексеј|authorlink= Алексеј Јелачић|coauthors= |title= Историја Русије|year=
* {{Cite book |ref= harv|last= Миљуков|first= Павел|authorlink= Павел Миљуков|coauthors= |title= Историја Русије|year=
{{refend}}
| |||