Велика московска кнежевина — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 15:
| Химна =
| Површина = 3 милиона (1547)
| Становништво = [[1460]]. године 3 милиона <br /> [[1530]]. године 6 милиона
| Престоница = [[Москва]]
| Званични_језици = [[Староруски језик|Староруски]]
Ред 36:
| Претходник1 =
| Застава_Следбеник1 = Flag of Russia.svg
| Следбеник1 = [[Руско Царствоцарство]]
| Портал =
}}
 
'''Велика московска кнежевина''' ({{jez-ru|Великое княжество Московское}}) је била средњовековна [[русија|руска]] држава која је постојала до [[1340]]. до [[1547]]. са центром у [[Москва|Москви]]. Предходник Велика московска кнежевина била је кнежевине [[Владимир-Суздаљ]], наследник [[Руско царство]].
 
== Порекло ==
Ред 47:
 
Важнији фактори за развој Москве у оно што ће постати Московска држава је била чињеница да је њом управљало неколико кнезова који су били амбициозни и одлучни. Први владар Московске кнежевине [[Данил Московски|Данил I]] је био најмлађи син [[Александар Невски|Александра Невског]], кнеза Владимир-Суздаља. Данил је почео да шири своју кнежевину освајањем градића [[Коломна]] и осигурањем наслеђивања града [[Переслављ-Залески|Переслављ-Залеског]] својој породици. Данилов син [[Јуриј Данилович]] је контролисао цео слив реке [[Москва (река)|Москве]] и проширио територију кнежевине на запад заузевши [[Можајск]]. Зато је направио савез са врховним владаром руских кнезова, [[Узбег кан]]ом од [[Златна хорда|Златне хорде]] и оженио се његовом сестром. Кан му је дозволио да узме титулу Великог кнеза Владимир-Суздаља, што му је омогућило да се меша у послове [[Новгородска република|Новгородске републике]] на североистоку.
 
[[Датотека:Moscow daniel.jpg|мини|лево|250п|За време владавине кнеза [[Данил Московски|Данила I]], Москва је била тек нешто више од малог дрвеног утврђења негде у шумама централне Русије.]]
 
Јуријев наследник [[Иван I]] (владао од [[1325]]–[[1340|40]]), је успео да сачува титулу великог кнеза блиско сарађујући са Монголима и скупљајући порез од осталих руских кнежевина у своје име. Ово је омогућило Ивану да се уздигне над околним кнезовима, посебно над главним ривалом Москве, северним градом [[Твер]]ом, који се побунио против Златне хорде [[1327]]. Устанак је угушен заједничким снагама Монгола и Московљана. Иван I Калита је имао репутацију најбогатијег човека у Русији, како каже његов надимак Калита (на руском кеса за новац). Иван је користио благо да би куповао земљу других кнежевина и да би платио изградњу камених црквава у Кремљу. Године 1327. православни [[митрополит Петар]] је преместио своју резиденцију из [[Кијев]]а у [[Владимир (град)|Владимир]], а затим у Москву, што је даље подигло престиж нове кнежевине.
 
== Дмитриј Донски ==
Линија 66 ⟶ 67:
Реформе светог Сергеја су биле окидач за културну револуцију, исказану кроз иконе и фреске монаха [[Андреј Рубљев|Андреја Рубљева]]. Сергејеви следбеници су основали на стотине манастира укључујући и [[ККирило-Белојезерски манастир|Кирило-Белојезерски]] и [[Соловетски манастир|Соловски]], у удаљеним и негостољубивим пределима. Поред културне улоге, ти манастири су били велики земљопоседници, који су могли да контролишу економију оближњих регија, а укупно гледајући, они су били истурене базе које су шириле утицај Москве на оближње кнежевине и републике. Још један фактор одговоран за ширење Велике московске кнежевине је била чињеница да је сваког владара наслеђивао његов син, док су околне кнежевине биле мучене династичким борбама и подељене у још мање области. Само су бочни огранци московске династије, коју је представљано [[Владимир од Сепухова]] и његови наследници, били чврсто везани уз московску кнежевину.
 
Стање се променило са почетском владавине наследника Василија I, [[Василиј II Слепи|Василија II]]. Његов стриц [[Јуриј II]] је почео да тражи престо и [[Мономахова шапка|круну]]. Избио је жесток сукоб који је харао државом током целе његове владавине. Након Јуријеве смрти 1432, његове захтеве су наставили да траже његови синови [[Василиј Косој]] и [[Дмитриј Шемијака]], коју су водили Велики феудални рат све до [[1450е|1450их1450-их]]. Иако је био истеран из Москве у неколико наврата, заробљен од стране [[Олуг Моксамат|Олуга Моксамата]] из [[Казањ]]а и ослепљен [[1446]], Василиј II је на крају успео да победи своје непријатеље и препусти прество свом сину. На његово инсистирање, домаћи епископ је изабран за московског митрополита, што је довело до аутокефалности Руске православне цркве од [[цариградска патријаршија|цариградског патријарха]] 1448.
 
== Иван III ==
Линија 84 ⟶ 85:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book |ref= harv|last= Јелачић|first= Алексеј|authorlink= Алексеј Јелачић|coauthors= |title= Историја Русије|year= 1929|url= https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_%28%D0%90._%D0%88%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%B8%D1%9B%29|publisher= Српска књижевна задруга|location= Београд|id=}}
* {{Cite book |ref= harv|last= Миљуков|first= Павел|authorlink= Павел Миљуков|coauthors= |title= Историја Русије|year= 1939|url= https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_%28%D0%9F._%D0%9C%D0%B8%D1%99%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%29|publisher= Народна култура|location= Београд|id=}}
{{refend}}