Трабант — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 40:
Самоносећа каросерија се састоји од потконструкције, израђене пресовањем и тачкастим заваривањем лимова, која чини целину са подом возила и пластичних спољних елемената, израђених од „дуропласта“, пластичне масе сродне бакелиту, која се добија од смола ојачаних вуненим или памучним влакнима. Дуропласт је изузетно отпоран на временске утицаје и корозију, али приликом сагоревања ствара отровне гасове. Главни извор памучних влакана је био отпад индустрије текстила из [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]], а фенолске смоле су биле нуспроизвод источнонемачке индустрије боја, што је чинило „трабант“ првим аутомобилом са каросеријом од рециклираних материјала.<ref name="autogenerated1" /> На испитивањима на судар, „трабант“ се показао знатно боље од неких савремених аутомобила са запада.<ref>{{cite web|url=http://home.clara.net/peterfrost/trabant.html |title=Sachsenring Trabant |publisher=Home.clara.net |date= |accessdate = 2. 12. 2010.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.trabirent.com/trabanthistory.html |title=TrabiRent |publisher=TrabiRent |date= |accessdate = 2. 12. 2010.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.youtube.com/watch?v=c0VJqkP1CqQ&feature=related&fmt=18 |title=Trabant Crashtest die wahrheit |publisher=Youtube.com |date = 13. 9. 2009.}}</ref> Супротно урбаном миту о свињама које радо једу каросерију „трабанта“ искориштеном у филму „[[Црна мачка бели мачор]]“, фенолске смоле чине дуропласт отровним, па није вероватно да би га животиње јеле.
„Трабант“ је у сваком погледу скроман и једноставан аутомобил, али су обе особине у условима некадашње Источне Европе пре биле предност него мана. Недостатак система за хлађење, система подмазивања, разводника паљења и пумпе за гориво је значио само мањи број делова који се евентуално могу покварити. Пластична каросерија није била подложна корозији и није је било могуће улубити. У случају ломљења, елементи каросерије су се веома лако мењали. Власници су могли лако и без посебног предзнања сами да отклањају кварове, па чак и оне компликованије, а делови су били јефтини и лако доступни. Трабант je мали потрошач горива.
Посебан куриозитет представљају чињенице да је просечан животни век „трабанта“ био невероватних 28 година <ref name="autogenerated1">{{cite web|url=http://www.pbs.org/saf/transcripts/transcript402.htm#4 |title=Scientific American Frontiers:Previous Shows:Transcripts:Special From Germany |publisher=PBS |date= |accessdate = 2. 12. 2010.}}</ref> и да је очуван полован „трабант“ често коштао више него нов, јер је на испоруку новог требало чекати и по неколико година. Јануара [[2005]]. око 67 хиљада примерака је још увек било регистровано.
Трабант има култни статус у Немачкој и међу тјунерима Централне Европе. Неки модификовани примерци се користе за рели трке. Старији модели су постали популарни код колекционара у Сједињеним Америчким Државама због ниске цене и релаксирања ограничења на увоз олдтајмера.
| |||