Рат у Словенији — разлика између измена

Наде у престоници савезне државе Београду да ће рат бити избегнут распршиле су се 25. јуна 1991. [[25. јун]]а 1991. године, скупштине Словеније и Хрватске донеле су одлуке о проглашењу независности чиме је почео насилни [[Распад Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|распад Југославије]]. {{sfn|Југославија. Председништво|2012|p=85-87}}{{sfn|Николић|2017|p=252-253}} Поступак је био очекиван и није изненадио представнике савезне државе у Београду. Савезно веће Скупштине Социјалистичке Федеративне Југославије је донело, истог 25. јуна 1991. године, одлуку којом се једнострано проглашено одвајање Словеније проглашава ништавним. {{sfn|Југославија. Председништво|2012|p=88-89}}{{sfn|Николић|2017Петровић|2012|p=38}} Заседало је и [[Савезно извршно веће|Савезно веће СФРЈ]], то јест влада СФРЈ, која је закључила да су одлуке о одвајању Словеније и Хрватске незаконите, а наредила је савезној полицији и Оружаним снагама СФРЈ да спрече полицију и Територијалну одбрану Словеније у покушају да преузму граничне прелазе СФРЈ.{{sfn|Николић|2017|p=253}}{{sfn|Николић|2017|p=40-41}} Одлуку и наредбу које су донете на седници 25-26.6.1991. потписао је председник савезне владе [[Анте Марковић]], а објављена је 26.6.1991. и имала се применити један дан после објављивања. {{sfn|Николић|ПетровићЈугославија. Председништво|2012|p=90-91 са напоменом 3. Анте Марковић је био по националности Хрват и постојали су покушаји да се прикрије да је он издао наредбу о употреби војне силе у Словенији 25.6.1991. године, тј. почетку рата у њој. Видети Stjepan Mesić, The Road to War, in Branka Magaš and Ivo Žanić, The War in Croatia and Bosnia-Herzegovina, 1991-1995,London 2001}}{{sfn|Николић|Петровић|2012|p=39-41}}

Иако је ЈНА била против независности Словеније, била је подељена око тога како то спречити. У врху ЈНА, Срби су били мањина, а један од њих начелник генералштаба [[Благоје Аџић]] је заговарао операцију великих размера како би се уклонило словеначко руководство. Његов надређени, министар одбране [[Вељко Кадијевић]], национално опредељен као Југословен, је тражио да се само покаже војна сила и очекује попуштање владе Словеније, то јест да она одбаци проглашење независности. Након расправе, победило је Кадијевићево мишљење.{{sfn|Николић|2017Петровић|2012|p=41-42}}{{sfn|Allcock|Milivojević|Horton|1998|p=274}}