Питка вода — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Сређивање датума; пражњење категорије CS1 грешке: датуми |
Нема описа измене |
||
Ред 3:
Вода је неопходна за живот. Количина воде потребне за пиће је промјенљива. Зависи од физичке активности, старости, здравствених проблемима, као и услова средине.<ref name=WHO2004>{{cite book|last1=Grandjean|first1=Ann C.|title=Water Requirements, Impinging Factors, and Recommended Intakes|year=2004|publisher=World Health Organization|url=http://www.who.int/water_sanitation_health/dwq/nutrientschap3.pdf|format=pdf|chapter=3|pages=25–34}}</ref> Вода чини око 60 % укупне тежине човјека и око 50 % тежине жене.<ref>{{cite book|last1=Miller|first1=Thomas A.|title=Modern surgical care physiologic foundations and clinical applications|year=2006|publisher=Informa Healthcare|location=New York|isbn=9781420016581|edition=3rd|url=https://books.google.ca/books?id=P4lb4XhJJ2UC&pg=PA34|pages=34}}</ref> Новорођенчад имају 70—80 % воде, док она старија имају око 45 %.<ref>{{cite book|title=Nancy caroline's emergency care in the streets.|year=2012|publisher=Jones And Bartlett Learning|location=[S.l.]|isbn=9781449645861|edition=07|url=https://books.google.ca/books?id=7uk0GJckmy0C&pg=PA340|pages=340}}</ref>
www.znanje.org/i/i28/08iv01/08iv0110/zemlja.html
www.znanje.org/i/i28/08iv01/08iv0110/zemlja.html
[[Датотека:H2O (water molecule).jpg|мини|Molekul vode]]
'''Пијаће воде'''
[[Вода]] је у природи јако распрострањена, покрива око три четвртине [[Земља|земљине]] површине. Укупна запремина воде на Земљиној површини износи 1 360 000 000 километара кубних, и то 98 процената у [[Океан|океанима]] и морима, 1.96 процената у ледницима и снегу и 0.04 процената у рекама, језерима, подземној и атмосферској води. Према томе, за човека је ова последња ставка (0.04 процената) најважнија, а њој одговара укупна количина ''слатке'' воде на Земљи 544 000 километара кубних.
Потпуно чиста вода не налази се у природи; најчистија је [[Атмосфера|атмсоферска]] вода (природно дестилована вода), мада и она садржи, поред честица прашине и следеће састојке: [[угљен-диоксид]], [[амонијум-нитрат]], [[водоник-пероксид]], [[Mikroorganizam|микроорганизме]] итд. [[pH вредност]] [[Кишница|кишнице]] је око 5,7 (због угљене киселине), али може бити и мања (3,5-5), у зависности од [[Оксид|оксида]] у [[Ваздух|ваздуху]] који су растворни у води (на пример SO2).
Пролазећи кроз разне слојеве Земљине коре, вода раствара многе супстанце; зато се у речној, бунарској и [[изворска вода|изворској води]] налази око 0.01 – 0.2 чврстих супстанци,највећим делом [[Калцијум|калцијумових]] и [[магнезијумова једињења|магнезијумових једињења]]. Морска вода садржи око 3.6 процената растворених супстанци, од чега на кухињску со отпада највећи део. Природне оде које садрже већу количину калцијумових и магнезијумових једињењ, зову се ''тврде воде'', за разлику од ''[[мека вода|меких вода]]'', које садрже малу количину поменутих једињења. Тврде воде су незгодне за употребу, у њима се тешко пере, нису погодне за кување намирница, не смејуу да се употребе за парне котлове, јер се на њиховим зидовима ствара каменац, итд.
Оне [[изворске воде]] које садрже у себи већу количину растворених неких чврстих и гасовитих супстанци, које не сажи обична вода, могу да се употребе за лечење разних обољења. Такве воде зову се минералне воде Према супстанцама које се у њима налазе растворене, деле се на слане (oд NaCl), горке (од магнезијумових соли), киселе (од угљен-оксида), гвожђевите (од растворених соли гвожђа) итд.
Вода за пиће мора да буде чиста, без [[Бактерија|бактерија]], да има температуру од 12 – 15 степени целзијуса и да је свежег укуса, који једним делом долази од раствореног угљен-диоксида и [[Кисеоник|кисеоника]], а делом од растворених чврстих супстанци. Пошто већа насеља и градови не могу да се обезбеде изворском водом, људи су приморани да употребљавају речну или језерску воду. Да би ова вода била употребљива за пиће, мора да се очости механички и хемијски.
Несумљиво најважнији од свих оксида, а можда и најважнија од свих једињења уопште јесте вода.
<ref>{{cite web|url=https://www.svetmedicine.com/bolesti-i-stanja/ostale-bolesti-i-stanja/14-higijenski-pregled-vode-za-pice|website=свет медицине|accessdate=31. 3. 2018}}</ref>
Молекул воде је угловни молекул са углом 104.5 степени између две OH везе. Због велике разлике у [[Електронегативност|електронегативности]] између водоника и кисеоника, молекул воде је изразито диполног карактера што је приказано на слици 1. Тиме позитиван крај једног молекула привлачи негативан крај другог, што посредством водоничних веза доводи до асоцијације молекула и у течном и у чврстом агрегатном стању.
Физичке особине воде.
== Чиста вода ==
Чиста вода је на обичној температури провидна течност, без мириса и укуса, у танким слојевима безбојна, а у дебљим слојевим је плаве боје. ВОда се под нормалним притиском мрзне на 0 , а кључа на 100 степеницелзијуса, претварајући се у пару. Ретко која друга супстанца постоји у сва три агрегатна стања, као вода, на температури уобичајеној за нормални експериментални рад. Потпуно чиста вода готово да не проводи електричну струју, али присуство мале количине угљене киселине или неке соли, омогућава да се повећа њена проводљивост. Вода се, по својим физичким особинама, знатно разликује од особина других супстанци.
== Хемијске особине воде ==
Вода спада у врло реактивне супстанце, реагује са најреактивнијим [[Метал|металима]] (калијум, натријум) на собној температури и гради одговарајуће базе. Са мање активним металима, на вишој температури,издваја се водоник из водоник из водене паре. Са [[Неметал|неметалима]] [[Флуор|флуором]], [[Хлор|хлором]] и бромом реагује на обичној температури, а на високој температури реагује са угљеником. Са металним оксидима вода гради [[Базе|базе]],а са неметалним [[оксиди киселина|оксидима киселине]].
== [[Загађивање вода|Загађивање воде]] ==
Вода је врлоо загађена разним материјалима које потичу из многобројних извора. Отпадне воде градова, канализације градова, изливају се у воде река, језера и мора. Вештачка ђубрива и разни пестициди, које киша спира са ораница, такође загађују воде ; често се вода загађује [[Нафта|нафтом]] и њеним дериватима. У новије време, све се више ради на спречавању изливања отпадних вода у реке, језера и мора, пре него што се изврши њихово пречишћавање помоћу специјалних уређаја.
== Хемијски састав природних вода ==
Микроорганизми троше кисеоник, који је растворен у води, разлажу органске супстанце у проста једињења и елементе: CO2, H2O2, N2, N2O, SO2, C, H, O, S, P, Cl, Cu, Mg, K, Na. Осим њих има и елемената који су присутни у траговима. То су тзв. [[Микроелементи]], који су веома важни, јер њихов суфицит и дефицит може имати за последицу појјаву многих обољења.Сви микроелементи се могу сврстати у три групе: Битни микроелементи, важни за људски организам: Fe, Mn, Zn, Cu, I
Нетоксични елементи, али неважни за људски организам: Al, Si, Sr, Ni
Токсични микроелементи, чији трагови су присутни у води немају биолошки значај, али њихово уношење у већим количинама,нема само штетно, већ и токсично дејство: Pb, F, Se, Br, Ag
== Максимално дозвољене концентрације ==
У нашој земљи законски су регулисане норме за максимално дозвољене концентрације [[Zagađivač vazduha|загађивача]] у ваздуху. Међутим, још увек не постоје такви стандарди за контролу водене средине, али као критеријуми служе стандарди који се примењују у већини земаља.
<ref>[https://www.svetmedicine.com/bolesti-i-stanja/ostale-bolesti-i-stanja/14-higijenski-pregled-vode-za-pice, вода за пиће-утицај на здравље]
</ref>
==Литература==
*Др.Иван Филиповић,др.Стјепан Липановић,Опћа и анорганска кемија,Opća i anorganska kemija - I. i II. dio
Ivan Filipović, Stjepan Lipanović
*Стања и процеси у животној средини,група аутора, факултет за физичку хемију Београдд 1955. године
*Енциклопедија заштите на раду, медицине и хигијене рада,Институт заштите на раду "едвард Кардељ" Ниш
*Др.Момчило Ст.Мокрњац, Токсиколошка хемија, Универзитет у Београду, 1972 године
== Види још ==
| |||