Социјалистичка Федеративна Република Југославија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 9:
| Име_генитив = Социјалистичке Федеративне Републике Југославије
| Крилатица = [[Братство и јединство]]
| Химна = [[Хеј, Словени]]<br /
| Слика_карта = Yugoslavia 1956-1990.svg
| Текст_карта = Југославија (1956—1990)
Ред 18:
| Службени језик =
<small>{{Collapsible list
}}</small><small>{{Collapsible list
}}</small>
| Религија = [[православље]], [[католицизам]], {{nowrap|[[ислам]], [[протестантизам]] и др.}}
Ред 92:
За разлику од осталих европских социјалистичких земаља, СФРЈ никада није била чланица [[Варшавски пакт|Варшавског уговора]], и одржавала је блиске везе са западним владама. СФРЈ је била оснивач и један од најважнијих чланова [[Покрет несврстаних|Покрета несврстаних]]. СФРЈ је била земља
''[[радничко самоуправљање|самоуправног социјализма]]'', са једнопартијским делегатским системом представљања, планском привредом и специфичним системом
== Називи државе ==
Ред 124:
Рат је завршен [[17. април]]а 1941. капитулацијом, окупацијом и поделом Југославије. Краљевска породица и поједини представници владе отишли су у егзил у [[Уједињено Краљевство]].
===== Народноослободилачка борба (
{{главни чланак|Народноослободилачка борба народа Југославије}}
{{такође погледајте|Слободне територије у Народноослободилачком рату}}
Ред 136:
4. армија [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]], заједно са 9. словеначким корпусом ЈА, заузела је Трст [[1. мај]]а [[1945]]. године, чиме су Трст освојиле [[антихитлеровска коалиција|савезничке]] снаге. Идући дан немачка војска се предала [[Нови Зеланд|новозеландској]] војсци.
=== Демократска Федеративна Југославија (
{{главни чланак|Демократска Федеративна Југославија}}
{{такође погледајте|Национални комитет ослобођења Југославије|Друго заседање АВНОЈ-а|Вишки споразум|Привремена влада ДФЈ|Хронологија ДФЈ и КПЈ 1945.}}
Ред 153:
Демократска Федеративна Југославија (скраћено ''ДФЈ'') је држава која је истовремено представљала последњи период [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] и први период социјалистичке Југославије.
=== Федеративна Народна Република Југославија (
{{такође погледајте|Устав Федеративне Народне Републике Југославије|Влада ФНРЈ}}
[[Датотека:Coat of Arms of SFR Yugoslavia - 1943-1963.svg|мини|десно|100п|Грб ФНРЈ са пет бакљи које представљају [[братство и јединство]] [[конститутивни народ|конститутивних народа]] ([[Срби|Срба]], [[Хрвати|Хрвата]], [[Словенци|Словенаца]], [[Македонци|Македонца]] и [[Црногорци|Црногораца]])]]
Ред 165:
{{главни чланак|Београдски процес}}
{{такође погледајте|Операција хапшења Драже Михаиловића}}
''Београдски процес'' је назив за суђење генералу [[Драгољуб Михаиловић|Драгољубу Михаиловићу]] и групи од још двадесет тројице оптуженика из редова [[Југословенска војска у отаџбини|четника]], [[Владе Краљевине Југославије|владе у игнзанству]] и [[Влада народног спаса Милана Недића|Недићевог режима]] за [[издаја|издају]] и [[ратни злочини|ратне злочине]]. Званичан назив поступка је био ''„Суђење Драгољубу-Дражи Михаиловићу и осталим колаборационистима за издају и ратне злочине почињене на простору Југославије за време рата (
==== Просовјетски период ====
Југословенска влада је у савезу са [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетским Савезом]] под [[Јосиф Стаљин|Јосифом Стаљином]] рано у [[Хладни рат|Хладном рату]] оборили два америчка авиона у југословенском ваздушном простору 9. и 19. августа [[1946]]. Ово су била прва ваздушна обарања западних авиона током Хладног рата и изазвала дубоко неповјерење у Тита у [[Сједињене Америчке Државе|
Први званични састанак новооснованог [[Информбиро]]а се одржао у Београду у [[децембар|децембру]] [[1947]]. За ову сврху саграђен је данашњи [[хотел]] [[Славија]] у центру града.
Ред 194:
==== Помирење Москве и Београда ====
Након Стаљинове смрти [[5. март]]а [[1953]]. долази период који је праћен отопљавањем односа између Информбироа и Југославије.
Информбиро није више имао своју ранију функцију и постојао је само фиктивно.
Линија 200 ⟶ 201:
[[Кинеско-совјетски раскол]], је навело [[Народна Република Албанија|Албанију]] да се [[1961]]. сврста уз [[Кина|Народну Републику Кину]]. Исте године Југославија је постала оснивач [[Покрет несврстаних|Покрета несврстаних]], и уз земље попут [[Индонезија|Индонезије]], је била једна од чланица које су се залагале за политику несупротстављања према [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Југославија није као остале државе [[Источна Европа|источне]] и [[Средња Европа|средње Европе]] изабрала курс зависности од [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]], и није била члан [[Варшавски пакт|Варшавског пакта]] нити [[НАТО]]а, што ју је чинило специфичном у односу на друге државе. Управо због тог баланса између истока и запада, уживала је високи углед у свету.
=== Социјалистичка Федеративна Република Југославија (
{{такође погледајте|Устав Југославије од 1963. године}}
Устав Југославије од [[1963]]. године је познат под називом „повеља самоуправљања“ зато што је самоуправни модел примењен у свим сферама и на свим нивоима друштвеног живота. Промењено је име државе у Социјалистичка Федеративна Република Југославија и она је дефинисана као „савезна држава добровољно уједињених и равноправних народа и социјалистичка демократска заједница заснована на власти радног народа и самоуправљања“. Територија Југославије „јединствена је и сачињавају је територије социјалистичких република.”
Линија 267 ⟶ 268:
У јуну [[1991]]. [[Словенија]] и [[Хрватска]] су одлучиле да прекину све везе са осталим републикама и постану независне државе, услед чега је избио рат. Срби из Хрватске нису хтели да напусте СФРЈ, па је хрватска полиција и паравојска напала српске области са намером да и њих отцепи од СФРЈ.
Њих су пратиле [[република Македонија|републике Македонија]] у септембру 1991. и [[Босна и Херцеговина]] у марту [[1992]]. Републике Србија и Црна Гора су биле против независности ових република. Рат је вођен најпре у [[Рат у Словенији|Словенији]], затим и у [[Рат у Хрватској|Хрватској]] (
===== Савезна Република Југославија =====
Линија 294 ⟶ 295:
|[[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина]]
|style="width:7em; font-size:90%;"|[[Сарајево]]
|style="width:6em;"|
|style="width:4em;"|
! rowspan="6" style="width:4em; background:#fff;"| {{Мапа Југославије|float=center}}
|-
|[[Социјалистичка Република Македонија]]
|style="font-size:90%;"|[[Скопље]]
|
|
|-
|[[Социјалистичка Република Словенија]]
|style="font-size:90%;"|[[Љубљана]]
|
|
|-
|[[Социјалистичка Република Србија]]
Линија 314 ⟶ 315:
: [[Нови Сад]]
: [[Приштина]]
|
|
|-
|[[Социјалистичка Република Хрватска]]
|style="font-size:90%;"|[[Загреб]]
|
|<center>[[Датотека:Coat of Arms of the Socialist Republic of Croatia.svg|40px]]<center>
|-
|[[Социјалистичка Република Црна Гора]]
|style="font-size:90%;"|[[Подгорица|Титоград]]
|
|
|}
Линија 370 ⟶ 371:
=== Празници ===
{{главни чланак|Празници у СФРЈ}}
У Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији постојала је уобичајена подјела на државне празнике, републичке празнике као и остале празнике
* [[1. јануар]] — [[Нова година]],
Линија 392 ⟶ 393:
Чињеница да је Југословенима било допуштено да слободно емигрирају од шездесетих је омогућило многима да нађу посао у западној Европи, углавном у [[Немачка|Немачкој]]. Ово је допринело да незапосленост буде под контролом и такође је деловало као извор капитала и страних валута.
[[Датотека:Zastava 850 f.jpg|мини|Фића — један од симбола СФРЈ]]
Током седамдесетих привреда је реорганизована према теорији [[Едвард Кардељ|Едварда Кардеља]] о удруженом раду, у којој је право на доношење одлука и расподели профита у друштвеним предузећима засновано на уложеном раду. Најмање основне организације удруженог рада су приближно одговарале малим предузећима или одељењима у великим компанијама. Оне су биле организоване у предузећа која су се организовала у композитне организације удруженог рада, које су могле бити велике компаније или чак целокупна грана индустрије на одређеној територији. Највише извршних одлука је остављено предузећима, тако да су оне могло наставити да се такмиче иако су биле део исте композитне организације. Именовање директора и стратешка политика композитне организације су у пракси, у завиности од своје величине и важности, често биле предмет политичких и личних уплива.
Линија 479 ⟶ 481:
</gallery></center>
=== Језици ===
Линија 511 ⟶ 513:
| align=right | 114,0
|-
| align=right |
| ''[[Централна Србија|Ужа Србија]]''
| align=right | 56.169
Линија 519 ⟶ 521:
| align=right | 99,4
|-
| align=right |
| ''[[Војводина]]''
| align=right | 21.506
Линија 527 ⟶ 529:
| align=right | 92,8
|-
| align=right |
| ''[[Косово и Метохија]]''
| align=right | 10.686
Линија 608 ⟶ 610:
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=Altman|first=Gavro|title=Yugoslavia: A Multinational Community|url=http://books.google.com/books?id=F-mNAAAAMAAJ|year=1978|publisher=Jugoslovenska stvarnost}}
{{colbegin|2}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Hladczuk|first=John|title=International Handbook of Reading Education|url=http://books.google.com/books?id=1yL9_N1K1Q0C&pg=PA454|
* {{Cite book |ref= harv|url=http://books.google.com/books?id=lZUBZlth2qgC&pg=PA42&dq=vatican+1991+OSCE&hl=en&ei=D5fOTeLQNIfs-gbOmf3qCQ&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=2&ved=0CC4Q6AEwAQ#v=snippet&q=yugoslavia&f=false|title=The encyclopedia of Christianity, Volume 5 By Erwin Fahlbusch|publisher=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Димић|first=Љубодраг|authorlink=Љубодраг Димић|title=Историја српске државности|volume=3|year=2001|url=https://books.google.com/books?id=1wE1AAAAMAAJ|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ}}
* {{Cite book|ref=harv|
* {{Cite book|ref=harv|
* {{Cite book|ref=harv|last=Dimić|first=Ljubodrag|authorlink=Љубодраг Димић|title=Jugoslavija i Hladni rat: Ogledi o spoljnoj politici Josipa Broza Tita (1944-1974)|year=2014|url=https://books.google.com/books?id=yZTPsgEACAAJ|location=Beograd|publisher=Arhipelag}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Byrnes|first=Timothy A.|url=http://books.google.rs/books?id=Qk090gmOse0C&printsec=frontcover&hl=sr&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false|title=Transnational Catholicism in postcommunist Europe|publisher=|year=2001|isbn=978-0-7425-1179-8}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Андрић|first=Александар|title= Историја Срба од 1918. до 2012
* {{Cite book|ref=harv|last=Djilas|first=Aleksa|title=The Contested Country: Yugoslav Unity and Communist Revolution, 1919-1953|year=1991|publisher=Harvard University Press|url=http://books.google.com/books?id=NB_TCBY-jooC}}
{{colend}}
|