Википедија

Санчо Рамирез од Арагона — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: исправљена преусмерења
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 12:
| сахрањен =
| функција = Краљ Арагона
| владавина = [[1063]]. - [[1094]].1063−1094
| претходник = [[Рамиро I од Арагона]]
| наследник = [[Петар I Арагонски|Педро I од Арагона]]
| функција1 = Краљ Наваре
| владавина1 = [[1076]]. - [[1094]].1076−1094
| претходник1 = [[Санчо Гарсес IV од Наваре]]
| наследник1 = [[Петар I Арагонски|Педро I од Арагона]]
Ред 29:
Био је син претходног краља [[Краљевина Арагон|Арагона]] [[Рамиро I од Арагона|Рамира I]] {{sfn|Пејнтер|1997|p=558}}.
 
Арагон у ужем смислу претстављао је један од економски најзаосталијих делова Шпаније. Био је типично [[Феудализам|феудална]] област, где је сељаштво било потпуно зависно од феудалних поседника. [[Феуд]]алци су имали право да убију и осакате сељаке. Сељаци су били без икакве судске заштите од њихове самовоље. У Арагону су сељаци морали да, поред уобичајених [[кмет]]овских обавеза, сносе и низ других, такозваних ''рђавих обичаја'' (malos usos). Сениор би заузео читаво имање сељака, ако би овај умро без деце, и велики део наследства ако би остала за њим деца. Од сељака су узимане нарочите глобе за прекршај брачне верности, у случају пожара на поседу сениора итд. У ''рђаве обичаје'' спада и право прве ноћи, насилно узимање дојкиња и низ других обавеза. Феудалци су се одликовали знатном самосталношћу и вршили су огроман утицај на политичко уређење државе. Они су међусобно склапали савезе, могли су да краљу објаве рат, сами су бирали и збацивали краља. Били су ослобођени свих дажбина. Овде ми видимо пуну власт [[феудализам|феудалаца]], међу којима су се разликовали крупни — ''рикос омбрес'', средњи и ситни — ''хидалго''. Ниже племство било је потпуно зависно од вишег. У самом Арагону градови су били економски слаби и нису имали политичког утицаја {{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|p=311}}.
 
Уз помоћ снажне дружине француски витезова, пре свега [[Нормани|Нормана]] и [[Бургунди|Бургунђана]], он је заједно са [[Владари Кастиље|краљем Кастиље]] и [[Владари Леона|Леона]], [[Алфонсо VI од Леона|Алфонсом VI Храбрим]], предузео офанзиву против муслимана. Француски витезови који су стигли у Шпанију могли су да буду крсташи за веру, али то није било опредељење шпанских племића {{sfn|Пејнтер|1997|p=224}}.
Ред 45:
== Породично стабло ==
{{Породично стабло
| име = Санчо Рамирез од Арагона
|style=font-size: 90%; line-height: 110%;
|border=1
Ред 58:
|3= 3. [[Ermesinda of Bigorre]]
| 4 = 4. [[Санчо III од Наваре|Sancho III, King of Pamplona]]
| 5 = 5. Sancha of Aybar<ref>The ''Crónica de Aragón'', produced in 1499, names her ''Doña Caya'', but she is named Sancha in a contemporary donation. Ballesteros y Beretta, v. 2,. ppстр. 319&ndash;320.</ref>
| 6 = 6. [[Bernard-Roger, Count of Bigorre]]
| 7 = 7. Garsenda of Bigorre
Ред 92:
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last= Пејнтер|first= Сидни|authorlink= Сидни Пејнтер|coauthors= |title= Историја средњег века (284-1500)|year=1997|url= |publisher= Clio|location= Београд|id=}}
* {{Cite book |ref= harv|last1last= Удаљцов|first1first= А. Д.|last2= Космински|first2= Ј. А.|last3= Вајнштајн|first3= О. Л.|title= Историја средњег века II|year=1950|url= |publisher= |location= Београд|id=}}
 
== Спољашње везе ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Санчо_Рамирез_од_Арагона”