Хаџипоповац — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ); козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 12:
Као контраст данашњем Хаџипоповцу који је претрпан новим зградама занимљив је текст из [[1886]]. где му општина не дозвољава да од њива изгради плацеве и куће у близини [[Ново гробље (Београд)|Новог гробља]], јер се по закону не могу подизати куће на километар од гробља, већ само може посед остави у наследство.<ref>новине од 1.3.1887.</ref>
[[Датотека:Катарина_Хаџи-Поповић.jpg|мини|429x429пискел|Катарина Хаџи-Поповић. Фотографисао своју сестру Анастас Јовановић 24. октобра 1862. у Београду. Музеј примењене уметности Београд, инв. бр. 10419]]
Никола Хаџи-Поповић оженио је млађу сестру [[Анастас Јовановић|Анастаса Јовановића]] (први српски [[фотограф]] и двороуправитељ [[Михаило Обреновић|кнеза Михаила]]) Катарину (после 1817—1894.) у [[Беч]]у 1851. и кум им је био [[Михаило Обреновић|кнез Михаило Обреновић]]. [[Анастас Јовановић|Анастас]] је у својој Аутобиографији записао:<blockquote>„Сестру сам у Бечу удао 1851. год. за Николу Хаџи-Поповића, чиновника србског а венчала се у руској капели и мени за љубав је књаз Михаило кумовао, а стари сват беше Стева, син владике новосадског, а девер Димитрије Цехани, ондашњи (бечки) врло угледни трговац, Грг и мој добар пријатељ. Уздарје сам дао сестри ону моју кућу у Београду и још к тому 200 дуката, а доцније још 200, а мајку [Марију (1795-1879)] сам до њене смрти 1879, тј. 47 година издржавао.“<ref>{{Cite book|title=Аутобиографија Анастаса Јовановића|last=Никић|first=Љубомир|publisher=Годишњак Музеја града Београда, III|year=1956|isbnid=|publication-place=Београд|pages=|type=}}</ref></blockquote>Никола и Катарина имали су децу: Милоша, Љубицу удату Милошевић и Милицу удату за Васу Димића, професора математике и директора [[Прва београдска гимназија|Прве београдске гимназије]], једног од оснивача Радикалне странке.
 
Имања су касније део по део продавана, па тако [[1917]]. у огласима у Београдским новинама пише: <blockquote>„Издаје се виноград са станом и три празна плаца за засејавање на Хаџи-Поповцу. Упитати: Хилендарска 21.“</blockquote>а [[1918]]: <blockquote>„Продаје се један воћњак ограђен са кућом и два празна плаца.“</blockquote>Тада су почела прва насељавања Хаџипоповца.