Рат у Словенији — разлика између измена

Наде у престоници савезне државе Београду да ће рат бити избегнут распршиле су се [[25. јун]]а 1991. године, када су скупштине Словеније и Хрватске донеле одлуке о проглашењу независности чиме је почео насилни [[Распад Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|распад Југославије]]. {{sfn|Југославија. ПредседништвоНиколић|2012Петровић|2011|p=85-87}}{{sfn|Николић|2017|p=252-253}}

Поступак је био очекиван и није изненадио представнике савезне државе у Београду. Савезно веће Скупштине Социјалистичке Федеративне Југославије је донело, истог 25. јуна 1991. године, одлуку којом се једнострано проглашено одвајање Словеније проглашава ништавним. {{sfn|Југославија. ПредседништвоНиколић|2012Петровић|2011|p=88-89}}{{sfn|Николић|Петровић|2012|p=38}} Заседало је и [[Савезно извршно веће|Савезно веће СФРЈ]], то јест влада СФРЈ, која је закључила да су одлуке о одвајању Словеније и Хрватске незаконите, а наредила је савезној полицији и Оружаним снагама СФРЈ да спрече полицију и Територијалну одбрану Словеније у покушају да преузму граничне прелазе СФРЈ.{{sfn|Николић|2017|p=253}} Одлуку и наредбу које су донете на седници 25-26.6.1991. потписао је председник савезне владе [[Анте Марковић]], а објављена је 26.6.1991. и имала се применити један дан после објављивања. {{sfn|Југославија. ПредседништвоНиколић|2012Петровић|2011|p=90-91 са напоменом 3. Анте Марковић је био по националности Хрват и постојали су покушаји да се прикрије да је он издао јасну наредбу о употреби војне силе у Словенији 25.6.1991. године, тј. почетку рата у њој. Видети Стјепан Месић, Пут у рат, у зборнику Бранке Магаш и Иве Жанића, Рат у Хрватској и Босни и Херцеговини 1991–1995, Загреб-Сарајево 1999, стр. 33}}{{sfn|Николић|Петровић|2012|p=39-41}}

Територијална одбрана Словеније је искористила своју предност у бројности и спремност да прва употреби оружје приликом сусрета са ЈНА. Словеначки војници и полицајци опколили су касарне и заустављене колоне ЈНА, а на неким местима су отпочели оружани напади и дошло је до губитка првих живота. У [[Брник]]у је територијална одбрана напала војнике ЈНА који су држали аеродором. У другом нападу, у [[Трзин]]у су убијена 4 припадника ЈНА, а погинуо је и један војник Републике Словеније, а остатак јединице ЈНА је приморан на предају. Територијална одбрана је такође покренула нападе на колоне тенкова ЈНА код [[Песница (вишезначна одредница)|Песнице]], [[Ормож]]а и Косезеа, код [[Илирска Бистрица|Илирске Бистрице]]. Колона тенкова из 32. механизоване бригаде ЈНА је блокирана код Орможа близу словеначке границе и није успела да се пробије кроз барикаде.{{чињеница|date=11. 2015.}}{{sfn|Николић|Петровић|2012|p=48. "Teritorijalna odbrana je takođe pokrenula napade na kolone tenkova federalne armije kod Pesnice, Ormoža i Kosezea, kod Ilirske Bistrice. Kolona tenkova iz 32. mehanizovane brigade JNA blokirana je kod Ormoža i nije uspela da se probi je kroz bari kade." Има ту и слика испод које пише "Тенк ЈНА разбија блокаду", али то што разбија није значило да је разбио. Иза онога што се види на слици можда је било још камиона на путу и сл. Све у свему можда су Николић и Петровић поуздано описали ...}}

* {{Citecite book |ref= harv|lastfirst1=Коста|last1=Николић|author-link1= Југославија. ПредседништвоКоста Николић|firstfirst2= Владимир|last2=Петровић|title=Од Dokumentaмира Predsedništvaдо SFRJрата: 1991.Документа TomПредседништва 2СФРЈ 1991,Том (jun1, (јануар- julмарт 1991) : rat u Sloveniji)|year=20122011|publisher=Институт за Institutсавремену za savremenu istoriju :историју Fond– zaФонд humanitarnoза pravoхуманитарно право|url=http://www.academia.edu/34959754/Rat_u_Sloveniji|location= Београд}}

* {{cite book|ref=harv|first1=Коста|last1=Николић|author-link1= Коста Николић|first2=Владимир|last2=Петровић|title=Rat u Sloveniji – Dokumenta Predsedništva SFRJ 1991,Том 2, (јун-јул 1991)|year=2012|publisher=Институт за савремену историју – Фонд за хуманитарно право|location=Београд|url=https://www.academia.edu/34959754/Rat_u_Sloveniji|id=ISBN 978-86-7403-166-7}}

* {{Cite book |ref= harv|last= Николић|first= Коста|author-link= Коста Николић|title= Једна изгубљена историја – Србија у 20. веку, друго, допуњено издање|year=2017|url=https://www.academia.edu/33042639/Kosta_Nikolic_-_Jedna_izgubljena_istorija_-_Srbija_u_20_veku.pdf |publisher=ЈП Службени гласник|location=Београд}}