Рендгенски зраци — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м Робот: обликовање ISBN-а
Ред 1:
{{чишћење|разлог=|датум=}}[[Датотека:X-ray by Wilhelm Röntgen of Albert von Kölliker's hand - 18960123-02.jpg|мини|200п|Вероватно прва слика рендгенских зрака из [[1896]]. године на којој је фотографисана рука Рендгеновог пријатеља Алберта фон Киликера]]
 
'''Рендгенски зраци''' или '''-{X}--зраци''' ('''икс зраци''') су део [[електромагнетски спектар|електромагнетског спектра]] са [[фреквенција]]ма од 3×10<sup>16</sup> до 3×10<sup>19</sup> [[херц]]а, односно [[таласна дужина|таласних дужина]] им је реда 0,1 до 10 нанометра (0,1×10<sup>−9</sup> до 1×10<sup>−8</sup> m). Зраци су јонизујући и због велике енергије користе се у [[радиологија|радиологији]] (у [[медицина|медицини]]), као и у [[кристлаографија|кристалографији]] за одређивање структуре кристала. Рендгенски зраци су добили име по свом проналазачу [[Вилхелм Конрад Рендген|Вилхему Конраду Рендгену]], који их је открио. Данас се често користи и назив икс зраци, како их је Рендген назвао.<ref>Novelline, Robert. Squire's Fundamentals of Radiology. Harvard University Press. 5th edition. {{page|year=1997|id=ISBN 978-0-674-83339-25|pages=}}</ref>
 
Рендгенски зраци спадају у [[јонизујуће зрачење]], што значи да су наелектрисани и електромагнетски активни. Користе се у разним областима за испитивање структура. Позната је њихова примена у медицини за добијање слике костију и зуба, јер пролазе кроз ткива не апсорбујући се у њима. Због своје велике енергије зраци су продорни и уз већу дозу могу да оштете ткива.