Бојан Ђокић — разлика између измена

158 бајтова додато ,  пре 3 године
нема резимеа измене
м (Vcesnak је преместио страницу Bojan Djokic, istoricar на Бојан Ђокић (историчар))
{{почетник|31|03|2018}}
'''Бојан Ђокић''' (рођен [[12. мај]]а [[1983]]. године у [[Приштина|Приштини]]), је српски историчар.
Бојан Ђокић је рођен 12. маја 1983. године у Приштини. У Београду је завршио XI гимназију и студије историје на Филозофском факултету. Студент је треће године докторских студија историје на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду. У периоду од 2007. до 2013. године радио је у више београдских основних школа и гимназија као наставник/професор историје на замени. Од 1. новембра 2013. године до 1. новембра 2017. године радио је у Музеју жртава геноцида у Београду као стручни сарадник. Био је ангажован на пројектима „Злочини на Косову и Метохији у ХХ и ХХI веку“, „Злочини на простору бивше Југославије у XX и XXI веку“ и „Жртве рата 1941 – 1945.“. Истраживао је у Архиву Србије, Архиву Југославије, Историјском архиву Београда, Дипломатском архиву Министарства иностраних послова Србије, Архиву Музеја жртава геноцида, итд. Објавио је 31 рад у научним часописима и зборницима радова у земљи и иностранству. Учествовао је на 17 научних конференција у земљи и иностранству. Аутор је једне изложбе са рецензијом. Област интересовања: живот и дело Митре Митровић, модернизацијски процеси у послератној Југославији, Холокауст, геноцид и злочини на просторима бивше Југославије, право и криминологија, страдање српског и другог мањинског становништва на Косову и Метохији 1941 – 2004. године, људска права, јавност, међуетнички односи на Косову и Метохији, уништавање духовно-културне баштине на Косову и Метохији, култура сећања и меморијализација, методика наставе. Како му је у средишту интересовања мањинско становништво, његов рад фокусиран је на унапређењу жртава и развоју неконфликтног и свеобухватног приступа бављењу последицама Другог светског рата и ратова током 90-их година ХХ века на простору бивше Југославије као и изградњи бесконфликтног друштва у Републици Србији и региону. Сарађује са бројним удружењима који у средишту интересовања имају жртве и њихова права: Удружење логораша и потомака логора Независне државе Хрватске „Јасеновац“, Удружење „Маутхаузен“, Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији, итд. У последње три године редовно је присуствовао поменима и парастосима који се одржавају за жртве Другог светског рата и ратова током 90-их година ХХ века: Јасеновац, Доња Градина, Сисак, гробље Мирогој, Јастребарско, Крагујевац, Старо сајмиште, Јајинци, итд. Учесник је бројних трибина, јавних часова и промоција књига о жртвама Другог светског рата и ратова током деведесетих година ХХ века на просторима бивше Југославије, а у јавности је присутан и објављивањем текстова у новинама и интернет порталима. Говори енглески, служи се руским.
 
Бојан Ђокић је рођен 12. маја 1983. годинеУ [[Београд]]у Приштини. У Београду је завршио XI гимназију и студије историје на Филозофском факултету. Студент је треће године докторских студија историје на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду. У периоду од [[2007]]. до [[2013]]. године радио је у више београдских основних школа и гимназија као наставник/професор историје на замени. Од 1. новембра [[2013]]. године до 1. новембра [[2017]]. године радио је у Музеју жртава геноцида у Београду као стручни сарадник. Био је ангажован на пројектима „Злочини на Косову и Метохији у ХХ и ХХI веку“, „Злочини на простору бивше Југославије у XX и XXI веку“ и „Жртве рата [[1941]][[1945]].“. Истраживао је у Архиву Србије, Архиву Југославије, Историјском архиву Београда, Дипломатском архиву Министарства иностраних послова Србије, Архиву Музеја жртава геноцида, итд. Објавио је 31 рад у научним часописима и зборницима радова у земљи и иностранству. Учествовао је на 17 научних конференција у земљи и иностранству. Аутор је једне изложбе са рецензијом. Област интересовања: живот и дело Митре Митровић, модернизацијски процеси у послератној Југославији, Холокауст, геноцид и злочини на просторима бивше Југославије, право и криминологија, страдање српског и другог мањинског становништва на Косову и Метохији 1941 – 2004. године, људска права, јавност, међуетнички односи на Косову и Метохији, уништавање духовно-културне баштине на Косову и Метохији, култура сећања и меморијализација, методика наставе. Како му је у средишту интересовања мањинско становништво, његов рад фокусиран је на унапређењу жртава и развоју неконфликтног и свеобухватног приступа бављењу последицама Другог светског рата и ратова током 90-их година ХХ века на простору бивше Југославије као и изградњи бесконфликтног друштва у Републици Србији и региону. Сарађује са бројним удружењима који у средишту интересовања имају жртве и њихова права: Удружење логораша и потомака логора Независне државе Хрватске „Јасеновац“, Удружење „Маутхаузен“, Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији, итд. У последње три године редовно је присуствовао поменима и парастосима који се одржавају за жртве Другог светског рата и ратова током 90-их година ХХ века: Јасеновац, Доња Градина, Сисак, гробље Мирогој, Јастребарско, Крагујевац, Старо сајмиште, Јајинци, итд. Учесник је бројних трибина, јавних часова и промоција књига о жртвама Другог светског рата и ратова током деведесетих година ХХ века на просторима бивше Југославије, а у јавности је присутан и објављивањем текстова у новинама и интернет порталима. Говори енглески, служи се руским.
 
Награда Виктимолошког друштва Србије за 2017. годину:
 
[[Категорија:Рођени 1983.]]
[[Категорија:Српски историчари]]
[[Категорија:Приштинци]]