Битка на реци Вороњеж — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 57:
 
== Супротстављене снаге ==
Величина и састав супротстављених војски могу се грубо проценити на основу савремених хроника<ref>{{Cite web|url=http://krotov.info/acts/12/pvl/novg07.htm|title=Новгородская летопись|website=krotov.info|access-date = 29. 3. 2018.}}</ref><ref name=":2">{{Cite book|title=Сборник летописей / Пер. с персидского О. И. Смирновой, редакция проф. А. А. Семенова. pp. Т. 1, кн. 2.|last=ад-Дин|first=Рашид|publisher=Издательство Академии Наук СССР|year=1952|id=|publication-place=|type=|pages=71}}</ref>. Савремени Монголски извори описују Батуову војску као 12-14 ''тумена''<ref name=":2" />'','' тј.120 до 140 хиљада људи, углавном номадских стрелаца-коњаника<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/913580743|title="Russkai︠a︡ zemli︠a︡" i obrazovanie territorii drevnerusskogo gosudarstva : istoriko-geograficheskoe issledovanie ; Mongoly i Rusʹ : istorii︠a︡ tatarskoĭ politiki na Rusi|last=1898-1965|first=Nasonov, A. N. (Arseniĭ Nikolaevich)|last2=1898-1965.|first2=Насонов, А. Н. (Арсений Николаевич)|isbn=978-5-02-026935-4|edition=Izdanie vtoroe, stereotipnoe|location=Sankt-Peterburg|oclc=913580743}}</ref>. Међутим, тумени су често били далеко мањи, неки са свега 1.000 бораца. Војска се углавном састојала од номадских племена Средње Азије-Кипчака и Туркмена, док је правих Монгола било свега око 4.000, али они су заузимали сва командна места у свим одредима<ref name=":2" />.
 
На руској страни, хронике помињу поименце само петорицу кнезова<ref name=":1" />, које је сигурно пратила ''[[дружина]],'' мали одред тешко наоружаних ратника на коњима, са оклопима и оружјем у [[Викиншко оружје и оклопи|скандинавском стилу]]<ref>{{Cite book|url=|title=The Cambridge history of Russia|last=|first=|year=2006|publisher=Cambridge University Press|others=Perrie, Maureen, 1946-, Lieven, D. C. B., Suny, Ronald Grigor|isbn=9780521812276|location=Cambridge|publication-place=|type=|oclc=77011698|pages=81}}</ref>. Ови одреди по правилу нису бројали више од неколико стотина људи<ref name=":3">{{harvnb|Nicolle|1996|pp=}}</ref>. Главнину војске у [[Кијевска Русија|Кијевској Русији]] чинила је пешадија, састављена од слабо наоружаних грађана и сељака<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/216653180|title=A history of the Middle Ages, 284-1500|last=1902-1960.|first=Painter, Sidney|publisher=Macmillan|year=1953|isbn=9780333043172|location=London|publication-place=|type=|oclc=216653180|pages=71}}</ref>. Она је била слабија од номада, како по оружју, тако и по дисциплини. Пешаци су били наоружани секирама и копљима за лов на медведе; стрелаца је било мало, а од оклопа већина ратника имала је само штит<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/56858783|title=Rusʹ i Orda|last=Borisovich)|first=Shirokorad, A. B. (Aleksandr|last2=Борисович)|first2=Широкорад, А. Б. (Александр|date=2004|publisher=Veche|id=ISBN 5-9533-0274-6|location=Moskva|oclc=56858783}}</ref>.