Смрт и сахрана Јосипа Броза Тита — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м razne ispravke; козметичке измене
Ред 7:
[[Јосип Броз Тито|Јосипу Брозу Титу]] значајније се нарушило здравље током [[1979]]. године. Те године учествовао је у [[Хавана|Хавани]] на [[Покрет несврстаних#Шеста конференција|шестој конференцији]] [[Покрет несврстаних|Покрета несврстаних]]. Новогодишње вече провео је у својој резиденцији у [[Карађорђево (Бачка Паланка)|Карађорђеву]]. Како је овај догађај био је емитован на државној телевизији, народ Југославије приметио је да је дао и добио најбоље новогодишње жеље док седи.
 
Дана [[3. јануар]]а [[1980]]. године због компликација шећерне болести развиле су се промене на доњим удовима, па је Броз примљен у Клинички центар у [[Љубљана|Љубљани]], ради испитивања [[крвни суд|крвних судова]] ногу. [[Ангиографија|Артериографијом]] утврђено је зачепљење површна бутне и завршног дела потколене [[артерија|артерије]] леве ноге. Након извршених дијагностичких процедура, отпуштен је [[5. јануар]]а, са препоруком да уз стални контролу лекарског конзилијума настави интензивно лечења основне болести и насталих компликација.
 
Лекарски конзилијум, који је бринуо о Брозовом здрављу, а чинило га је 8 југословенских лекара — проф. др [[Богдан Брецељ]], проф. др [[Миољуб Кичић]], проф. др [[Миро Кошак]], проф. др [[Јован Ристић (лекар)|Јован Ристић]], проф. др [[Ђорђе Поповић]], проф. др [[Станислав Махкота]], проф. др [[Предраг Лалевић]] и проф. др [[Иво Обрез]], као и проф. др [[Мајкл Дебејки]], из [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и проф. др [[Марат Књажејев]], из [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]], након извршеног конзилијарног прегледа и косултација констатовао је да постоји опасност од гангрене доњег уда и Титу предложио хирушки захват. На ову операцију Тито прво није пристао, међутим убрзо се предомислио. Повремено су консултовани и проф. др. [[Лудвиг Равник]], проф. др. [[Јоже Хиндешек]], проф. др. [[Чедомир Крстић]] и проф др. [[Радо Кведер]]. У лечењу су све време учествовали и Титови лични лекари: прим. др. [[Звонимир Дитрих]], др. [[Радослав Ђорђевић]], прим. др. [[Светислав Челикић]], др. [[Дамир Храниловић]], др. [[Младен Радмиловић]] и др. [[Миломир Станковић]]. За ову делегацију Тито је приредио ручак. Овом састанку је присуствовао и [[Душан Драгосавац]], тада заменик председника [[Централни комитет|ЦК]] [[Савез комуниста Југославије|СКЈ]].<ref>{{Cite news|url=http://news.google.com/newspapers?nid=2245&dat=19800107&id=9LczAAAAIBAJ&sjid=0zIHAAAAIBAJ&pg=2103,5961589|title=Specialist consults on Tito|date = 7. 1. 1980.|work=Lodi News}}</ref>
 
Након савета др Дебејкија и Књажејева, део медицинскиог тима, лекарског конзилијума урадио је [[артеријски бајпас]], леве ноге у покушају да се успостави нарушена циркулација и тиме сачува оболели уд. Прва операција, на крвним судовима Титове леве ноге ивршена је у ноћи између [[12]]. и [[13. јануар]]а, на Клиници за кардиоваскуларну хирургију Клиничког центра у Љубљани. У постоперативном периоду, након почетног побољшања, констатовано је да операција није успела. Због тешког оштећења [[артерија]], и зачепљења уграђеног графта, дошло је до потпуног прекида [[Циркулација крви (хемодинамика)|циркулације крви]] и убрзане девитализације (гангрене) ткива леве ноге, [[20. јануар]]а, Титу је ампутирана лева [[ноге|нога]]. После ампутације ноге, Титово здравствено стање се привремено побољшало, започета је [[рехабилитација]], а [[28. јануар]]а, Броз је премештен са одељења за кардиоваскуларну хирургију на клинику за болести срца и крвних судова.
 
У последњој декади јануара и првој декади фебруара, Броз је стекао и могућност обављања неких од својих редовних председничких послова. У том периоду за потребе његовог оправка изграђена је ''Вила Срна'' у близини [[Моровић]]а.<ref>{{cite web |url=http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/187450/Raj-u-koji-Broz-nije-stigao |title=Raj u koji Broz nije stigao |work=[[Blic]] |date=2. 5. 2010 |accessdate=2. 5. 2010}}</ref>
 
У ноћи између [[9. фебруар|9.]] и [[10. фебруар]]а, болест се нагло погоршала. Јавиле су се пробавне сметње, први знаци отказа функција [[бубрег]]а, а [[11|11.]] фебруара, и знаци срчане слабости. Наведне промене довеле су до првог критичног стања, праћеног потпуним прекидом рада бубрега, у ноћи између [[13. фебруар|13.]] и [[14. фебруар]]а, што је захтевало, свакодневну примену [[хемодијализа|хемодијализе]]. Ионако лоше стање, још више се погоршало крајем фебруара када је због стазе у плућима дошло до појаве [[Упала плућа|упале плућа]], праћене високом температуром и појачаном склоношћу ка спонтаном крварењу у [[Желудац|желуцу]], [[црево|цревима]] и плућима. Инфекција изазвана упалом плућа убрзо је, довела до појаве сепсе, која је током априла увела Броза у критичну фазу болести, септички шок и коматозног стање, због оштећење [[Јетра|јетре]], праћено [[жутица (вишезначна одредница)|жутицом]].
 
У другој и трећој декади фебруара, здравствено стање било је утврђено као тешко, после 9. марта као врло тешко, 18. априла као изузетно тешко, а 22. априла, констатована је [[критична фаза]], праћена [[шок]]ом и [[кома|комом]]. Завршна фаза болести, наступила је у раним поподневним сатима 4. маја, када је у првом лекарским [[саопштење]]у констатована изражена кардиоциркулаторна нестабилност, а одмах затим и у другом критична фаза болести праћена све израженијом кардиоциркулаторном слабошћу.
 
== Припрема за емитовање телевизијске сахране ==