Историја Србије — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Ред 39:
[[Датотека:Savino Zakonopravilo - Ilovichki prepis, 1262.jpg|лево|мини|150п|Законоправило светог Саве, Иловички препис из [[1262]].]]
Србија је доживела процват за време [[немањићи|династије Немањића]]. Развила се војно, политички, економски, проширила се територијално и развила је свој правни систем. Може се рећи да је Србија у то доба била једна од најразвијенијих држава у [[Европа|Европи]]. Србија је прва у Европи донела правни акт којим је уредила све области друштвеног живота - [[устав]].
[[Законоправило]] [[Свети Сава|светог Саве]] из [[1219]]. године је било први српски устав.{{чињеница|date=12. 2015.}}<!--mrtva veza od tog datuma--> Законоправило<ref>{{cite web|url=http://www.4shared.com/file/40492636/2ffbee27/Miodrag_Petrovic_-_Zakonopravilo_SvSave.html |title=Miodrag Petrovic - Zakonopravilo Sv.Save.zip - 4shared.com - online file sharing and storage - download |publisher=4shared.com |date = 11. 3. 2008. |accessdate = 13. 1. 2012.}}</ref> је уређивало велику област друштвених односа, како црквених тако и грађанских<ref>{{cite web|url=http://istorijska-biblioteka.wikidot.com/art:nomokanon |title=Номоканон - Историјска Библиотека |publisher=Istorijska-biblioteka.wikidot.com |date= |accessdate = 13. 1. 2012.}}</ref> Део Законоправила који се односио на црквено право сачињавали су: Синопсис Стефана Ефеског, Номоканон Јована Схоластика, Номоканон у 14 наслова, Правила [[апостоли|светих апостола]], Правила [[црквени оци|светих отаца]], Одлуке [[Васељенски сабори|Васељенских]] и [[Помесни сабори|Помесних сабора]] и [[Мојсије]]во законодавство (3. и 5. књига Мојсијева). Део који се односио на [[Грађанско право]] сачињавали су: Изводи из Новела Јустинијанових (око [[550]]), правни зборник који је саставио Јован Схоластик, Collectio tripartita, збирка закона из [[Јустинијанов зборник|Јустинијановог законодавства]]<ref>{{cite web|url=http://www.constitution.org/sps/sps.htm |title=S. P. Scott: The Civil Law: Vol. I |publisher=Constitution.org |date = 19. 6. 2002. |accessdate = 13. 1. 2012.}}</ref><ref>{{cite web|author=Yves LASSARD, Alexandr KOPTEV |url=http://web.upmf-grenoble.fr/Haiti/Cours/Ak/ |archiveurl=https://archive.is/1YYXs |archivedate = 19. 12. 2015. |deadurl=yes |title=::: The Roman Law Library (Last Update : December 19, 2011 ) |publisher=Web.upmf-grenoble.fr |date = 19. 12. 2011. |accessdate = 13. 1. 2012.}}</ref> и Прохирон (Закон градски) из [[879]]. године, зборник византијског грађанског, кривичног и процесног права. Пресађивањем (рецепцијом) [[Римско право|римско]]-византијског права Србија је постала саставни део европске и хришћанске цивилизације.
 
[[Датотека:Dušan's Code, Prizren manuscript, 15th c.jpg|десно|мини|150п|Душанов законик, један од најстаријих преписа, Призренски препис из [[15. век]]а.]]