Шеста пролетерска источнобосанска ударна бригада — разлика између измена

м
Поправљене везе: РоманијаРоманија (планина); Уклоњена веза: Романија
м (razne ispravke)
м (Поправљене везе: РоманијаРоманија (планина); Уклоњена веза: Романија)
 
== Борбени пут Шесте пролетрске бригаде ==
Од формирања до [[9. април]]а [[1943]]. године бригада је била под непосредном командом [[Главни штаб НОП одреда Босне и Херцеговине|Главног штаба НОП одреда за Босну и Херцеговину]]. У августу и септембру водила је борбе на планинама [[Коњух (планина)|Коњуху]], [[Романија (планина)|Романији]] и [[Мајевица|Мајевици]]: одржала се у [[Бирч]]у упркос јакој офанзиви [[118. ловачка дивизија (Немачка)|718. немачке дивизије]], [[Усташка војница|усташко]]-[[Хрватско домобранство|домобранских]] и [[Југословенска војска у отаџбини|четничких]] снага (од [[25. август]]а до [[9. септембар|9. септембра]]). После тих борби на [[Trebava|Требави]] и у Бирчу, један њен батаљон остао је на Мајевици, а остатак бригаде (два батаљона) је [[5. октобар|5]]/[[6. октобар|6. октобра]] прешао у [[Срем]].
 
У Срему бригада је водила једномесечне борбе - заједно са [[Сремски НОП одред|Сремским НОП одредом]] разбила је непријатељеске посаде у [[Врбања (општина)|Врбањи]] и [[Кузмин]]у и батаљон 718. дивизије у Босутским шумама. Ојачана једним батаљоном [[Срем у Народноослободилачкој борби|сремских партизана]], заједно са Сремским НОП одредом [[4. новембар|4]]/[[5. новембар|5. новембра]] разбила је и делом уништила [[Југословенска војска у отаџбини|четнике]] на подручју [[Семберија|Семберије]] и [[Мајевица|Мајевице]]. У борби код села [[Малешевци (Угљевик)|Малешеваца]], [[28. новембар|28. новембра]], разбијени су четници Мајевице, Посавине и Требаве (преко 250 погинулих и рањених и око 600 заробљених). Истовремено су разбијене домобранске посаде на путу [[Тузла]]-[[Лопаре]]-[[Брчко]]. Све ово имало је велики значај за даљи развој [[Источна Босна у Народноослободилачкој борби|НОП у источној Босни]].
 
У децембру [[1942]]. године бригада је са [[Сремски НОП одред|Сремским]] и [[Мајевички партизански одред|Мајевичким НОП одредом]] у захвату друма Тузла-[[Зворник]], после вишедневних борби, разбила непријатељске снаге (два немачка, два усташка и пет домобранских батаљона и четнике) које су изводиле операције „Тузла II". Потом је учествовала у разбијању четника у Бирчу. Из Бирча је продрла на [[Романија|Романију]] и тамо разбила неколико четничких и усташко-домобранских јединица. Јануара 1943. нарасла је на седам батаљона јачине 1.300 бораца. На пространој територији око [[Хан Пијесак|Хан-Пијеска]], [[Олово (Зеничко-добојски кантон)|Олова]], [[Општина Кладањ|Кладња]], [[Тузла|Тузле]] и Зворника у јануару и фебруару извела је више успешних напада на непријатељска упоришта. У марту 1943. одбила је напад Романијског четничког корпуса на Бирач и водила борбе са усташама у [[Милићи]]ма, [[Хан Пијесак|Хан-Пијеску]], [[Жљебови]]ма и око [[Сокоац|Сокоца]].
 
Крајем марта, извршавајући раније упућено наређење [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховног штаба НОВ и ПОЈ]], повезала се са Главном оперативном групом. Водећи борбе, 9. априла, избила је у рејон Устиколине. Више од месец дана, до [[15. мај]]а, деловала је на сектору [[Фоча|Фоче]], штитећи, са Мајевичком бригадом, [[Централна болница НОВЈ|Централну болницу НОВЈ]] и снаге Главне оперативне групе Врховног штаба у западном [[Санџак]]у од напада непријатеља из долине [[Дрина|Дрине]]. У [[Битка на Сутјесци|бици на Сутјесци]] од 15. до [[20. мај]]а водила је тешке борбе са непријатељем који је наступао према [[Челебић]]у, па је заједно са Групом бригада у ванредно оштрим борбама зауставља наступање непријатеља и направила први покушај пробоја непријатељског обруча (јужно од Фоче). Ове тешке борбе омогућиле су извлачење Централне болнице на планину [[Пива (планина)|Пиву]] и у знатној мери олакшале стање у долини [[Сутјеска (река)|Сутјеске]]. После овога бригада је водила тешке борбе на [[Вучево|Вучеву]], у долини Сутјеске, на [[Кошур]]у и [[Зеленгора|Зеленгори]].