Болница манастира Студеница — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 20:
|<center>[[Манастир Студеница]]<center>
|}
'''Болница манастира Студеница''' јеили '''Болница Свети дух''' била је прва болница основана на територији српске средњовековне државе, урађена по угледу на хиландарску болницу, у склопу манастирских зграда, истоименог манастира. Болница је основана 1208. или 1209. године, по доласку Светог Саве у Србију, када је био написан и Студенички типик (1208. до 1216. године), који је у глави 40 садржао обавештења о манастирској болници, која се налазила у склопу манастирских зграда, а за коју су према одредбама овог типика били предвиђени посебни услови, начин постављања лежаја за болеснике и одређивање болничара.<ref name="7." />
 
Болница манастира Студеница се разликова се од хиландарске по томе што су се у студеничкој болници лечили само монаси оболели од акутних обољења. Са њеним постојањем и писаним регулисањем њеног постојања званично је започела здравствена култура у српском народу и држави.<ref name="7." >Катић Р.: Болница светога Саве у Манастиру Студеници. Осам векова манастира Студенице, Београд; 1986. п.201-207.</ref><ref name="8." >Катић Р. Преглед историјског развоја српске средњовековне научне медицине. 700 година медицине у Срба. Београд: САНУ, Галерија Српске академије науке и уметности; 1971. п.11-17.</ref><ref name="9." > Катић Р. Српска средњовековна медицина. Горњи Милано-вац: Дечје новине; 1990.</ref><ref name="10." >Павловић Б. Манастирске болнице у средњовековнојСрбији. Црквене студије 2004; 1: 381-8.</ref>
Ред 63:
Поред метода традиционалне медицине многи болесници лечили су се и светим моштима (Светог Симеона, Светог Саве) молитвом, светим миром и црквеним реликвијама.<ref>Ilić-Tasić S. Čudotvorna isceljenja koja je učinio Sveti Sava. Crkvene studije. 2008; 5:381-9.</ref>
 
Према људима са телесним манама и према немоћнима у болниициболниицима и „беснима”, се тражило да опхођење буде беспрекорно, као и њихова нега и чување, а за оне који то нису поштовали биле су предвиђене казнене одредбе.<ref>Петровић М. Крмчија светога Саве о заштити обесправљених и социјално угрожених. Београд: Библиотека Репринт, I коло II књига. Штампарија Српске патријаршије; (1990), стр. 15-8.</ref> Поставља се питање који су болесници сматрани беснима„беснима”? Највероватније су то били (оболели од психозе, епилепсије, епилепсије и психозе, или других душевних болести)?.<ref>Илић-Тасић С, Мићић В. Заједничка судбина оболелих од епилепсије и психозе кроз историју психијатрије. Praxis medica 2001; 29 (1-2): 99-102.</ref> За неке од њих се изгледа предвиђало могуће излечење, односно да ће за њих време почети да тече кад се буду „ослободили муке“ (болести, бесова) те за њих није важило застаревање законских одредби?! Ментално болесни већ тада су били одвојени од оних који су били соматски болесници.
 
Посебно трена нагласити значај који је по нараодном веровању имало чудотворних исцељења која је учинио Свети Сава, како ради лечења оболелих, тако ради јачања вере и духовности српског народа.<ref>Илић-Тасић С. ''Чудотворна исцељења која је учинио Свети Сава''. Црквене студије 2008; 5: 381-9</ref>